Спорт
РТ Балкан анализа: Хибрид, "вештак" или пашњак – шта је решење за суперлигашке терене?
Иако су не тако давно урађене реформе и улагања у травнате подлоге на теренима широм Србије, ситуација у лиги која има три представника у елитним европским такмичењима далеко је од идеалног. Често је на утакмицама Суперлиге, уместо противничке екипе, главна препрека подлога на којој се игра. Поставља се питање постоји ли ултимативно решење и колико би оно било реално и исплативо?
Историјска сезона у српском клупском фудбалу не протиче по жељеном плану, што потврђује податак да су три клуба освојила тек два бода у 12 мечева у европским такмичењима.
Уз то, није сјајна ситуација ни у домаћем првенству, квалитет фудбала знатно опада, а један од главних разлога за то је стање терена.
Не тако давне 2019. године, догодила се "реформа" и спроведена су велика улагања у инфраструктуру.
Деловало је да су фудбалери били пријатно изненађени и да је српски фудбал коначно кренуо у жељеном правцу, те да су се и резултати и сама игра поклапали са тим променама.
Четири године касније, сам поглед на овдашње терене потире све што је горе написано.
Подлога на већини суперлигашких стадиона не да није у идеалном стању, већ поново представља можда и главну препреку и "кочницу" за играње бржег и модернијег фудбала.
Помоћ УЕФА
На недавном "хет-трик" комитету одржаном у кући фудбала ФСС-а у Старој Пазови, објављено је да ће Фудбалски савез Србије аплицирати за пројекат постављања најмодерније хибридне подлоге на стадионима свих клубова Суперлиге Србије.
Ради се о пројекту вредном 20 милиона евра, а додаје се би наши терени тако били раме уз раме са оним најбољима широм Европе.
Поред квалитета, брзине и атрактивности самог фудбала, таква подлога би смањила и број повреда, али и привукла интересовања за саме утакмице.
Два месеца касније није познато да ли је ФСС-у одобрен пројекат и да ли је започета реализација.
Спортска редакција РТ Балкан истражила је које опције за травнату подлогу српски клубови имају, колико су оне приступачне, доступне и шта је решење новог-старог проблема.
Када причамо о теренима, неопходно је истаћи да постоји три најважније врсте – природна трава, хибрид и вештачка подлога.
Природна је најзаступљенија, али и најзахтевнија за одржавање. То је све само не лак задатак, па отуда и фотографије попут ове испод, чак и у најјачем рангу такмичења.
Потпуно вештачка трава заступљена је на мањем броју стадиона у Европи, најчешће су то земље у којима су временски услови тешки, али код фудбалера свакако није први избор. Примера ради, Црвена звезда је имала искуство у Берну пре неколико дана, када је поражена од Јанг Бојса са 2:0 у Лиги шампиона.
Међутим, популарни "вештак" се показао као можда и најзахвалнији и најисплативији. Иако је потребан период прилагођавања на овакву подлогу, константност у структури и минимално одржавање, чине је веома пожељном.
Далеко најбоља, али самим тим и најскупља, јесте хибридна подлога.
Мешавина природне и вештачке траве, у тачном односу и проценту, представља прави "тепих" по којем фудбал изгледа онако како би требало.
Највећи клубови и најбољи стадиони на свету прелазе на хибридне терене и томе сада свака озбиљна лига тежи.
Примери да се може, када се хоће
ФК Вождовац је вештачку траву на свом стадиону, који се налази на крову тржног центра, урадио 2013. године.
За разлику од бројних терена са природном травом, Вождовац се међу првима одлучио за "вештак", који им се показао као прави избор.
У почетку је владао скептицизам, клубови и играчи су износили замерке, али су временом оне утихнуле.
Пре скоро пет година постављена је нова подлога – и данас је у одличном стању, уз минимална, али редовна одржавања. Ради се о јединственој мешавини влакана спиралног облика.
Како за РТ Балкан наводе из клуба, а потврђено из компаније која је била задужена за извођење радова, цео процес трајао је само 12 дана, упркос веома специфичним условима на крову тако великог објекта. Терен је урађен приликом градње новог стадиона који представља један од спортских објеката највише вредности у Србији.
Прва званична утакмица на новом стадиону одиграна је 31. августа 2013. године, када су се у мечу Суперлиге састали ФК Вождовац и Јагодина. Ово је уједно био и први меч икада у домаћем шампионату који је одигран на стадиону са потпуно вештачком травом.
Уз Вождовац, једини тим из Суперлиге Србије, који се такође определио за "вештак", јесте Железничар.
Екипа из Панчева је још као прволигаш одлучила да инвестира у травнату подлогу и, испоставиће се, направила је пун погодак.
Тако у овим јесењим и зимским утакмицама Суперлиге, Железничар није бринуо о томе да ли ће му каљуга на гол линији или у шеснаестерцу, зауставити лопту или спречити евентуални погодак.
Нажалост, осим изузетака који потврђују правило, исто се није могло рећи за остале тимове, па ни оне који сваке сезоне "нападају" Европу.
И даље су приморани да на својим стадионима имају терене са природном травом, коју често и не одржавају прописно.
"Вечити ривали" Црвена звезда и Партизан одавно су по свему, а посебно по инфраструктури и финансијској моћи, далеко изнад осталих. Улагања су велика, чему сведочи и нова реконструкција на "Рајку Митићу", непосредно пред сезону у којој шампион наступа у елитном европском такмичењу.
Подлога је најновије генерације, са уграђеним прскалицама за заливање, али и грејачима који служе за топљење снега током зимског периода.
Сама "квадратура" терена коштала је црвено-беле око 400.000 европских новчаница, уз додатне трошкове уградње, "шивења" и одржавања.
Један од споменутих изузетака свакако је ТСЦ, амбициозни пројекат из Бачке Тополе са новим стадионом, сјајним и студиозним радом, који је већ почео да даје резултате.
И то на хибридној подлози на којој су већ трчали фудбалери Фрајбурга и Олимпијакоса, а која својим изгледом и постојаношћу сваки пут пријатно изненади публику у Бачкој Тополи.
Могу ли се приуштити нове подлоге?
На крају, питање је јасно, али се чини да је и одговор још једноставнији.
Да ли је финансијски могуће да сваки суперлигаш има пристојан и постојан фудбалски терен?
Споменули смо да је Црвена звезда издвојила 400.000 евра за хибрид најновије генерације, али да је улагање са додатним трошковима нешто веће. За такву врсту подлоге цена варира између 500 хиљада и милион евра, те је јасно да нема сваки домаћи клуб толика новчана средства.
Ипак, постоје и јефтиније варијанте, попут оне "на крову", која са све постављањем кошта 300.000 евра.
Јасно је, барем овако са стране, да је у питању дуготрајна инвестиција и да су споменути износи у спорту у којем се "обрћу" вртоглаве цифре, па и код нас у Србији, врло могући и достижни.
Улагање у суперлигашке терене је под морањем, у чему би помоћ Европске куће фудбала умногоме помогла.
УЕФА је већ давала новац нашим клубовима, а познато је и да Светска фудбалска федерација (ФИФА) новчано награђује сваки клуб који прослави 100 година постојања.
И, када се црта подвуче, не може се очекивати било какав напредак, уколико вам је један од најосновнијих услова за игру у стању у каквом јесте – а, знамо каква су очекивања у Србији.
Амбиције и жеља се морају поклопити са реалношћу, а у овом случају долази до превеликог одступања.
Недавно смо добили четири нова фудбалска објекта, најављена је и градња националног стадиона, али основу не смемо да прескочимо, а то је тај зелени правоугаоник на којем се (или би требало) рађа магија.
