Партизанови странци држе кључ борбе за титулу: Важнији него икад, а тек креће притисак

Нови кикс Црвене звезде у Суперлиги донео је нова питања. Да ли је "Бахарова Звезда" неуспели експеримент и хоће ли Израелац и колико још остати на клупи црвено-белих?

Али са друге стране Топчидерског брда, Звездин кикс против ТСЦ-а донео је лепе вести - Партизану. Екипа Игора Дуљаја остала је на шест бодова предности над "вечитим" ривалом и сада више немају утакмицу више на свом конту.

После готово перфектне прве трећине сезоне, у Партизану бојажљиво почињу да сањају о ономе што већ шест година не успевају да остваре. Али на путу ка жестокој борби за титулу и повратку трофеја у Хумску, Партизан као никада пре све своје наде полаже у - странце.

Дуљај: Тежак меч, били смо бољи друго полувреме

У првих 12 кола, Партизан је освојио 34 од могућих 36 бодова. У серији су од 11 победа у низу и без примљеног поготка су у последњих осам и по сати фудбала (510 минута).

Али ако је напад на титулу игра бројева, Партизанове шансе за први наслов државног првака од 2017. леже у бројкама које остварују управо странци.

Партизан је са 32 поготка најефикаснији тим лиге, али чак 25 голова дело је страних играча. Само шест су постигли домаћи играчи, док је један био аутогол. Укратко - четири од пет погодака Дуљајевог тима доносе странци.

То није нужно лоше. Напротив, од страних играча се увек очекује да оправдају уложени новац. Али све то говори о тренду који у Хумској постоји већ дужи период. У последње четири целе сезоне, проценат голова у Суперлиги које постижу Партизанови страни играчи повећава се из године у годину.

Сезона 2019/20 била је последња у којој су домаћи играчи постигли више од половину суперлигашких голова - 35, спрам 34 поготка странаца. Годину дана касније, странци су постигли 56% голова (51 од 91), а у сезони 2021/22 још више - 59% голова (49 од 83).

Прошла сезона је била Партизанова најслабија у Суперлиги од њеног оснивања, а странци су настављали да имају још важнију улогу у нападу - постигли су 61,2% голова. До сада у актуелној сезони тај проценат је невероватних 80,6 одсто.

Салдања је предводник са девет голова, прате га Гајас Захид и Бибарс Натхо са по пет, док су по два постигли Алдо Калулу, Квинси Мениг и Ксандер Северина.

Разлога за овакав развој ситуације је неколико. Први је промена правила у Суперлиги по којој се играчи из Европске Уније не рачунају као странци, па је сада теоретски изводљиво да неки домаћи клуб изведе поставу без иједног српског фудбалера. Тако су летос стигли Захид, Калулу, Нејтан де Медина и Северина, а ниједан од њих нема статус странца.

Са друге стране, проблем је Партизанова школа талената која не ствара играче како је то некада чинила.

Ове сезоне су тинејџери попут Самеда Баждара, Матеје Стјепановића, Михајла Петковића, Немање Трифуновића и Јанка Јевремовића (који су сви макар били у протоколу на некој од утакмица) укупно прикупили 119 минута на терену. Једино је Михајло Илић одиграо сваки минут, али и то је због правила - оног о обавезном "бонусу" на терену.

Зато су од домаћих играча мреже ривала тресли само четворица играча, од којих је нападач једино Немања Николић (три поготка). По једном су прецизни били дефанзивци Светозар Марковић и Аранђел Стојковић, као и везиста Кристијан Белић.

Шта год био исход ове још увек младе сезоне, Партизан је све наде положио у голгетерске учинке које ће странци испоручити. За сада су вероватно и у Хумској изненађени колико то добро функционише. Прва трећина првенства је била за "десетку", али притисак на странце сада ће само наставити да расте.

Време је за друго "тромесечје" које Партизан у понедељак, крајње пригодно, отпочиње у Новом Пазару - тамо где је притисак најопипљивији.