Курти: Србија да плати одштету због рата 1999.

Премијер тзв. Косова Аљбин Курти рекао је да формирање Заједнице српских општина није могуће, јер је, како каже, противно уставу тзв. Косова.

Курти је навео да је Србија та која треба да плати одштету због рата 1999. године, додавши да је "Косово" мултиетничко, "иако од проглашења независности 93 одсто становништва чине Албанци", преноси "Економија онлајн".

"Изнели смо став о ЗСО. Када смо прогласили независност, рекли смо да, иако 'Косово' има 93 одсто Албанаца, оно се не може назвати албанским, већ мултиетничким. Сада се не може формирати једнонационална Заједница, јер већ имамо Асоцијацију 'косовских' општина", рекао је премијер привремених приштинских власти.

Он је навео да је грађанин "Косова", који се, према његовим речима, и као политички активиста и као посланик опозиције, а и као премијер, обавезао и афирмисао сва права мањина без разлике.

Додао је "да Косово не може да плати одштету Србији за изгубљени рат 1999. године, већ да Србија мора да надокнади штету коју је нанела 'Косову' у погледу људи и материјалних добара."

Изгубио подршку Запада, оставка након "Дана независности"?!

Након изјаве политичког аналитичара Дризана Шаље, који је крајем јануара рекао да би Аљбин Курти након 17. фебруара могао да поднесе оставку, због великог незадовољства које влада међу грађанима тзв. Косова, поставља се питање да ли је ово, ипак, само претпоставка или реалност која је неминовна у случају премијера тзв. Косова? 

Шаља је тада објаснио да сматра да Сједињене Америчке Државе имају јасну визију у вези са ЗСО, али да Аљбина Куртија званичници коментаришу у многим групама и у свим сферама. 

Нешто касније, 27. јануара, Курти је навео да је добио упозорења о могућем смањењу подршке Запада, уколико Приштина не буде конструктивна током дијалога са Београдом.

Тада је истакао да није позван на састанак који је 31. јануара организовала америчка амбасада у Приштини, а на којем се разговарало о формирању Заједнице српских општина.

Да ли иза најаве албанског аналитичара и бројних "случајности" због којих се чини да су Куртијевој тзв. влади дани одбројани, стоји план његових западних пријатеља и главних протагониста "пројекта Косово", без чијег одобрења или подстицаја не реагује ниједан политичар у Приштини још од 1999. године, показаће се средином овог месеца.

Занимљиво је и то да су политички противници Аљбина Куртија лидер АБК Рамуш Харадинај и лидер ДПК Мемљи Краснићи у радној посети САД ове недеље. Они ће се, поред присуства Молитвеном доручку, састати са бројним америчким званичницима, међу којима је и Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар, који није крио незадовољство Куртијевим непопустљивим ставовима када је у питању формирање ЗСО.