Србија и Балкан
Измене Породичног закона: Како се под плаштом "европских вредности" разара српска породица
"Усклађивање са стандардима Европе је нешто што се нама намеће као обавеза, нарочито у контексту породичних односа. Породични односи и породица треба да остану у домену наших националних законодавстава, да се прилагођавају нашој традицији, нашој вери, култури, нашем националном идентитету", каже за РТ Балкан Јелена Сарафијан из Удружења "Родитељи за права деце"
Измене и допуне Породичног закона окупирају јавност у Србији недељама. Забринутост код родитеља је изазвао члан закона којим се забрањују телесно кажњавање деце, те страхују да би за сваку "васпитну ћушку" држава могла да покрене механизам посебног "корективног надзора", који подразумева укључивање центара за социјални рад, као и разна саветовања и едукацију родитеља.
Део стручне јавности, поједини адвокати и удружења грађана указују на "погубније одредбе" по породицу, којима се детету од 15 година даје могућност да одлучује о предузимању "медицинских мера", што у најгорем случају може значити да деца одлучују о промени пола.
Из ресорног Министарства за бригу о породици и демографију поручују да је "све погрешно схваћено", да Породични закон није никакав инструмент за кажњавање родитеља, нити механизам за давање самовоље деци, већ нормативни оквир који нам показује пут и начин како да се као друштво развијамо и усмеравамо.
Укључио се и председник Србије Александар Вучић који је позвао предлагача измене закона – Министарство за бригу о породици и демографију и Владу Србије да саслушају све сугестије и примедбе, посебно обичних људи.
"У сваком случају, као председник Републике донећу и коначну одлуку потписивањем или непотписивањем тог закона", навео је Вучић на Инстаграму.
Адвокат Миленко Радић каже за РТ Балкан да је циљ доношења овог закона разбијање породице.
"У нацрту стоји да морамо да се ускладимо са стандардима Европе. А шта је стандард Европе када су у питању деца – све већа права деце. Шта то значи? Тамо је дато право деци да сама бирају пол, да узимају хормоне, без знања родитеља. Циљ је управо то. Подсетићу вас да је 'Институт за џендере у Европи' рекао да уколико се настави овим путем за 60 година ће се направити џендерска равноправност. Подлога овог свега је џендеризам", сматра Радић.
Подсетио је на списак од 74 облика у којима могу да се појаве мушкарци и жене и сви су равноправни. Како каже да се не би код нас у прописе и законе ставили реч џендер, што би било упадљиво, искоришћена је реч "род" и да је тако јавност у Србији доведена у заблуду.
Навео је да је 2021. године у Србији донет Закон о родној равноправности, којим је стављен ван снаге Закон о равноправности полова.
"Родитељи имају децу коју хране, а неко други ће да васпитава. Сутра када му не купе мобилни телефон или неће да плати да надува усне они ће их пријавити", навео је Радић.
Сматра да измене Породичног закона не би било да није донет општи Протокол за заштиту деце из 2022. године и да је тај Протокол основ за све прописе.
"Родно (џендер) засновано насиље над децом је сваки чин насиља над дететом због рода (џендеризма) и родног (џендерског) идентитета пола, полних карактеристика, сексуалне орјентације, а може да укључи полне предрасуде и дискриминацију, родно (џендерско) укалупљивљање и сексуалну објективизацију....Ово је основ за све прописе. Ту настаје проблем. Приметићете да се увек у таласима нешто ради прво смо имали Пекиншку декларацију, па Истанбулску декларацију...", навео је Радић.
Србија је, сматра он, сада под притиском ЕУ да прихвати све што се намеће.
"Ако имамо на улици људе који демонстрирају, Европа реагује. Ако хоћете да не реагује, онда ћете нешто заузврат да учините. У Европи деца са 14, 15 година одлучују о захватима, промени пола. Имате приручнике који кажу да деца када се роде она нису ни мушко ни женско, тек са 18 година одлучује о томе. То је монструозно. Председник САД Доналд Трамп је то могао да сузбије, док у Европи то није једноставно. Европа доноси препоруку која није обавезујућа. Када виде да неком треба помоћ, да је нејак изврше притисак. Овај закон не би га било да није донет Општи протокол за заштиту деце", навео је он.
Јелена Сарафијан из Удружења "Родитељи за права деце" из Републике Српске подсетила је на доношење потпуно новог Породичног закона 2022. и да су они као Удружење реаговали на Члан 102 и Члан 119, док је јавност у РС била шокирана чланом који каже да се располагање дечјом штедњом више неће обављати самостално од стране родитеља већ ће бити потребна сагласност Центра за социјални рад.
"Наше Удружење указивало је на погубне одредбе Члана 102 и Члана 119. и на таласу јавног незадовољства успели смо да укажемо на погубна дејства ова два члана. У члану 102 стајало је да за предузимање већих медицинским захвата, промену личног имена или презимена, издавање путне исправе детета, одлуку може да донесе Центар за социјални рад или орган старатељства у случају несагласности родитеља. То је нама био аларм да се ради о озакоњењу промене пола која би на тај начин била отворена и слободна у правном систему. Посебно имајући у виду и измене Закона о здравственој заштити који каже да дете са навршених 14 година може да да самостално пристанак за предузимање одређених медицинских захвата", навела је Сарафијан за РТ Балкан.
Сматра да је проблематично у изменама Породичног закона у Србији што се уводи старосна граница од 15 година где је дете способно и може дати пристанак за предузимање медицинске мере.
"На тај појам треба обратити пажњу јер се он надовезује на појам Закона о здравственој заштити, јер је медицинска мера шири појам од медицинског захвата. Медицинска мера обухвата превентивне, дијагностичке, терапијске захвате. Ми смо већ имали и раније могућност да деца дају самосталан пристанак за медицинске интервенције, сада се то проширује појмом мере, даје се још већа слобода деци о различитим врстама медицинским мера, а старосна граница је 15 година", појашњава она.
Указала је и да је овим изменама укинута старосна граница од 10 година, где дете у свим поступцима који се тичу њега- судски, управни поступци има право да изрази своје мишљење, а органи и све институције су дужни да мишљење детета уваже.
"Усклађивање са стандардима Европе је нешто што се нама намеће као обавеза, нарочито у контексту породичних односа. Породични односи и породица треба да остану у домену наших националних законодавстава, да се прилагођавају нашој традицији, нашој вери, култури, нашем националном идентитету", закључила је она.
Live
