Потези после оставке Шмита: Да ли је дошло време за затварање ОХР-а

Кристијан Шмит одлази из БиХ онако како је у њу дошао, без легитимитета и одлуке Савета безбедности УН. 

Уочи данашње седнице Савета безбедности УН о стању у БиХ и после оставке Шмита, амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш за "Јутро на РТ" оцењује да су Шмитови приватни разлози за оставку, директно повезани са разговорима са америчком страном, након чега је како каже, одлучио да своје "пензионисање" убрза.

"Чињеница је да он пише неку оставку из Њујорка, да је шаље новинарима, фантомском Савету за имплементацију мира, а једино где је не шаље је у Савет безбедности УН. То је место на ком би једино требало да се расправља и о именовању и о оставкама", наводи Врањеш за РТ Балкан и додаје "да је он тиме потврдио да је нелегалан".

Врањеш указује да се овим потезима, потврђује да су односи Српске и САД у успону.

"У односу на 30 година лоших односа са Републиком Српском, сада имао повећан степен разумевања. Потребно је времена да прође да би се изградило нешто што се у дипломатским односима назива партнерством. За сада добро иде јер се види да у Вашингтону ипак постоји воља да се чују ставови Српске. Од укидања санкција до одласка Шмита под неким америчким надзором, говори у прилог тези да Српска поправља своје односе са Америком", објашњава Врањеш.

Наш избор

Кристијан Шмит "пензионисан": Ко ће бирати његовог наследника и колико ће му трајати мандат

На констатацију да је Шмит својим потезима дао легитимитет Републици Српској као држави, јер се под тим именом споменула, Врањеш указује да је БиХ државна заједница састављена од два ентитета, а да је у ту заједницу, Република Српска унела своју државност и задржала је унутар дејтонске БиХ.

"У случају било каквог распада БиХ, Република Српска остаје у оним капацитетима у којима је и ушла у БиХ. Зато су толики напади на Републику Српску, зато су вршени преноси надлежности и на делу су били покушаји делегитимисања Српске. Република Српска је створена 9. јануара 1992. године у мирном периоду, била је међународни субјект у свим преговорима. Она је потписала сваки анекс Дејтонског мировног споразума. Кад нешто потпишете, ви сте страна, актер међународног права", наводи Врањеш. 

Он истиче да свако ко погледа, може да види да је Шмит раштимовао државну заједницу у БиХ.

"Сада и Хрвати који су ћутали, сад и они хоће да се издвајају. Он је иза себе оставио огроман хаос, али није успео да наштети Републици Српској", оцењује Врањеш.

На питање које су главне агенде које Шмит није успео да донесе, Врањеш истиче да је то Закон о државној имовини.

"БиХ нема државну имовину. Не постоји нешто на нивоу заједничких институција што би се звао катастар. То су покушали, да се наметањем закона, сва непокретна имовина и у Федерацији и у Републици Српској, упише на државну имовину и да Сарајево одлучује о српским рекама, шумама и пољопривредном земљишту", подсећа Врањеш.

Врањеш истиче да ће на данашњој седници СБ УН бити прилике да се чују ставови САД.

"Видећемо колико су они спремни да направе компромис са Руском Федерацијом и Кином - или да затворе ОХР или да дође неко ко је свима прихватљив који би имао циљ да затвори ОХР", објашњава Врањеш. 

Говорећи о посетама високих званичника Републике Српске Вашингтону и Москви, Врањеш истиче да се сада виде само резултати, али да су иза тога деценије рада на томе како да се успостави најбољи модел, како да се успостављају партнерства и да се разговара.

"Показало се да ствари нису тако црно-беле како их представљају неки високи представници и пристрасне дипломате у Сарајеву. Милорад Додик је направио паралелне канале комуникације када је реч о Руској Федерацији. За 9. мај у Москви је био присутан и председник Републике Српске и председник Народне скупштине и Додик како председник најјаче партије. Сви су били уважени на највишем нивоу. И то није први пут, знам да Додик поново планира да иде и то је већ на неки начин традиционално да се он састаје и да буде приман на највишем нивоу у Москви", указује Врањеш. 

Он указује да Српска није окренула леђа Руској Федерацији када је читава Европа "скочила" на Русију.

"Председник Додик је уручио највиши орден Путину. То је нешто што су одмах у Сарајеву искористили да врше притисак на Републику Српску. Ми смо тиме желели да покажемо да наше братске везе са Москвом ни у једном моменту се не могу довести у питање како год се тумачило у Бриселу", указује Врањеш.

Директорка Центра за медитеранске студије из Москве Јекатерина Етина о руском погледу на одлазак Шмита, наводи да је то донекле очекивано решење, које, како каже, и Русе и све у региону радује.

"Оно што је радио последњих година је директно водило ка кризи у БиХ. Постоји спремност људи који живе у БиХ, да праве дијалог сами. Та спремност постоји годинама али је са доласком Шмита постало јасна да таква администрација и ОХР смањује могућности за дијалог", сматра Етина.