Порука Марте Кос за тзв. Западни Балкан: Шта ће Србија у трећеразредном клубу (ВИДЕО)

Иако је на састанку министара спољних послова ЕУ и Западног Балкана у Бриселу, комесарка за проширење Марта Кос по ко зна који пут поручила да је региону место у Унији и да је проширење приоритет, каријерни дипломата Милисав Паић је, гостујући у емисији "Јутро на РТ", оценио да је Европска унија у дубоком хаосу и да у Бриселу не постоји ни стварна воља ни жеља да земље такозваног Западног Балкана виде у својим редовима.

"ЕУ је последњих година маргинализована, изгубила је део утицаја који је раније имала. Технолошки заостаје за САД и Кином. Притиснута је великим бројем миграната, који нису само социјални, већ све више постају безбедносни проблем за земље ЕУ", указује Паић и наглашава да у овом моменту тешко може да се говори о проширењу.

О другоразредном чланству у ЕУ и Србији: Од делимичног до потпуног губитка суверенитета (ВИДЕО)

Иначе, о томе колико је проширење заиста "високо на агенди" најбоље говори податак да је Хрватска, као најмлађа чланица, приступила Унији пре чак 13 година. Од тада ЕУ, не само да се није проширила, већ је остала без Велике Британије.

Паић је посебно нагласио да је однос Брисела према Србији специфичан, оцењујући да у њему преовлађују историјски реваншизам и јасна намера да се наша земља маргинализује.

Према његовим речима, код већине држава чланица, а нарочито код оних "старих", постоји изузетно мало стварне воље да Србија икада постане пуноправна чланица.

Објашњава да је Србија у очима значајног броја европских држава и даље талац стереотипа изграђених током деведесетих година. С друге стране, политички врх ЕУ зазире од уласка Србије због могућих промена унутрашње равнотеже снага.

"Политику Србије виде као нешто што би, у случају уласка у ЕУ, створило проблеме кроз формирање нових блокова, пре свега средњоевропских земља, које већ имају резерве према третману Брисела према њима", оцењује Паић.

Загребачки "Јутарњи лист" имао је увид у нацрт извештаја Европске комисије о утицају проширења, чије се објављивање већ месецима одлаже. На самом почетку овог документа се наводи да проширење никада није било толико важно као у садашњем геополитичком окружењу.

Коментаришући ове наводе, Паић истиче да су критеријуми за пријем нових чланова у ЕУ, нарочито после 2009. године, постали пре свега геополитички, па тек онда социјални и економски.

Гост РТ Балкан напомиње да би Србија ипак сама требалo да направи јасну рачуницу о томе шта заправо добија уласком у Европску унију.

"Мислим да ми много више губимо, него што добијамо", истиче Паић.

Цена "повлађивања" Бриселу

Паић упозорава да би цена уласка у ЕУ била одрицање од суверене спољне политике, док истовремено Брисел непрестано испоставља захтеве за унутрашњим реформама. Тај притисак се, према његовим речима, директно одражава на унутрашњу стабилност и доводи до дубоке поларизације друштва – од питања правосуђа и образовања, па све до односа са Русијом и Кином.

"Политиком повлађивања Бриселу и покушајима да им се допаднемо, губимо сопствени кредибилитет и постајемо све мање релевантни као озбиљна држава", наглашава он.

Ко су прави, а ко самопрокламовани пријатељи Западног Балкана и Србије

Паић истиче да постоји међусобна одбојност, напоменувши да млади у Србији имају веома мало жеље и интереса за улазак земље у ЕУ.

"Вероватно им се већ смучило то свакодневно понављање истих захтева, којим Србију доводи у полу колонијални положај у односу на Брисел", истиче саговорник РТ Балкан.

Такође наглашава да је за њега несхватљиво инсистирање Београда на европском путу, јер како каже, "што ми више инсистирамо, они постављају све више услова".

Упозорава да би Србија уласком у ЕУ изгубила кључне предности свог геополитичког положаја.

"Србија се налази на таквом месту да практично све велике силе имају интерес да буду присутне овде. Мислим да би наш улазак у ЕУ највише одговарао земљама које имају реваншистичке тежње према нама, иако и оне саме имају одбојан став према нашој интеграцији", објашњава дипломата, додајући да говори о Немачкој, која је, према његовим речима, сада са својим економским приступом један озбиљан фактор утицаја на нашу политику.

Паић закључује да би Србија требало, пре свега, да се пресабере, окрене себи и развија односе са најширим кругом земаља.

"Русија и Кина су земље које, у односу на питање Косова и Метохије, као и Републике Српске, имају тежину коју не смемо да игноришемо. Не треба да пристанемо на то да будемо трећеразредна земља Европске уније у којој ће нам Брисел диктирати и унутрашњу и спољну политику, разграђивати нас на унутрашњем плану, а на спољнополитичком нас свађати са традиционалним пријатељима и партнерима, поручио је Паић.