Благо из Хиландара у Београду уз важну поруку: Светосавље нас учи ко смо, коме припадамо и где идемо

Поводом изложбе посвећене 850. годишњици од рођења Светог Саве, у Београд су стигле најзначајније српске светиње манастира Хиландар на Светој Гори које су везане за живот првог српског архиепископа.

Историјска изложба названа "Свети Сава", коју Музеј Српске православне цркве организује у галерији Српске академије наука и уметности, трајаће до 19. јула.

Седам непроцењивих реликвија из царске лавре манастира Хиландар, међу којима су мозаичка икона Богородице Одигитрије и рукописни пергаментни свитак Kарејског типика из 12. века, допремљене су у Србију уз највише државне и црквене почасти. Драгоцености хиландарске ризнице део су изложбе "Свети Сава". Међу експонатима су и икона Христа Пантократора, икона Светих Саве и Симeона из 17. века, реплика жезла цара Алексија Трећег Анђела, као и чувене Патерице Светог Саве.

Свето предање каже да је пре своје смрти, Сава одредио да се његов штап, Патерица постави уз иконостас главне цркве његовог манастира и прорекао да ће са Запада доћи његов имењак, монах царског рода, који ће узети његову Патерицу.

Изношења реликвија из манастира Хиландар, што се веома ретко одобрава, реализовано је захваљујући ангажовању патријарха српског Порфирија, као и угледу коју Српска православна црква ужива у Грчкој.

Поставка кроз пет тематских целина приказује живот, дело и наслеђе Светог Саве од његовог времена, преко Османског периода и Велике сеобе Срба, па до модерне епохе и савременог доба.

Председник САНУ Зоран Кнежевић је на отварању рекао да Свети Сава и данас представља један од највећих симбола српског идентитета и духовности.

Отварајући изложбу патријарх Порфирије рекао је да није случајно што изложба носи једноставан назив – "Свети Сава", јер име Светог Саве већ вековима у себи сабира најдубље слојеве духовног, културног и историјског искуства српског народа.

Како је напоменуо, у том имену сусрећу се Хиландар и Студеница, Жича седмоврата, Кареја и Горња испосница, Крмчија и Типици, иконе и храмови, богослужење и уметност, а изнад свега жива вера народа.

"Ова изложба зато има много шири значај од једног јубиларног подсећања. Она показује колико је светосавско наслеђе прожело различите векове и различите облике српске културе: од средњовековних светиња, рукописа и икона, преко уметности потоњих столећа, до савременог стваралаштва. Пред нама није само историјски преглед, него сведочанство једног дугог и непрекинутог трајања, сталног присуства Светог Саве међу Србима", рекао је патријарх.

Посебан благослов ове изложбе јесте присуство светиња које су из царске лавре манастира Хиландара стигле у Београд као живо сведочанство везе Свете Горе, Српске Цркве и нашег народа.

"Ова изложба зато не говори само о историји српске културе и уметности. Она говори и о Цркви као простору у коме су та дела настајала, за који су стварана и из кога су добијала свој пуни смисао. Црква их је вековима чувала, тумачила и предавала новим поколењима. То чини и данас, а чиниће светим Савиним молитвама, до свршетка света", поручио је патријарх Порфирије.

СПЦ: Највеће српске светиње са Свете Горе у Београду

Како је додао, нека би и ова изложба у временима немира, подела, буке и многих обмана била позив на измирење, на трезвеност, на разликовање истине од лажи и светлости од таме.

"Светосавско наслеђе није грађено на сили, него на истини, правди, просвећењу и духовној одговорности. Управо зато оно и данас има снагу да нас охрабри да стојимо на страни истине. Ове светиње и ова дела нису настајали да буду тек неми украси на зидовима музеја, нити само тема учених анализа и тумачења. Оне су настале из живота Цркве и за живот Цркве", рекао је патријарх.

Према речима његове светости, патријарха Порфирија, оно што су ове светиње и ова дела значили поколењима пре нас, то могу значити и онима који долазе после нас.

"Оне су чувале наше претке у тешким временима, учећи их ко су, коме припадају и како да остану усправни онда када је било најтеже. Зато верујемо да ће и будућим поколењима бити извор снаге, утехе, храбрости и духовног оријентира", рекао је патријарх Порфирије.

Поручио је да ова изложба није само поглед у прошлост, она је сведочанство живог трајања светосавског предања и позив да и у нашем времену будемо достојни свега онога што смо наследили у њему.

"Јер док год будемо умели да чувамо то наслеђе и да живимо из њега, знаћемо ко смо, коме припадамо и куда треба да идемо. Нека нас ова изложба томе још више приближи", поручио је патријарх.

Наш избор

Образовање и светосавље данас: Колико смо се удаљили од пута Светог Саве (ВИДЕО)

Историчар и директор Задужбине Хиландар Миливој Ранђић за "Јутро на РТ" објашњава да неке од ових светиња и делова хиландарске колекције никада нису напуштали Свету Гору.

"Мозаичку икону смо имали прилику да видимо крајем деведесетих година на изложби посвећеној 800. годишњици Хиландара, тад је дошло је неколико предмета везаних за историју Хиландара. Овога пута, фокус је био на Светом Саву, његовом времену, икона Пантократора никада није напуштала Хиландар. У том смислу, ово је историјски догађај и питање је да ли ће се поновити у неком догледном периоду. Оно што је било жеља СПЦ-а и Његове светости да се Свети Сава достојно прослави и да се представе предмети везани за личност њега и његовог оца", указује Ранђић.

Реч је, подсећа Ранђић, о предметима од изузетног културно-историјског значаја, не само за српски народ, него су и предмети од значаја за Грчку.

"С једне стране ово су свештени предмети, иконе, с друге стране, они су озбиљно културно наслеђе. У том смислу, његова уметничка и историјска вредност је велика. Овде је дошла икона Богородице Одигитрије пред којом се по предању, упокојио Симеон Немања. Он је тражио да му принесу икону Богородице коју је са собом донео. Ова икона сведочи о цариградског школи, о времену када је неколико деценија пре тога, Свети Симеон био заточен у Цариграду након пораза и када је успоставио добре, трајне односе из тог пораза. Родила се трајна сарадња са византијским двором. Обилазио је цариградске светиње, дивио се уметности. Донео је са собом икону уз Хиландар, Свети Сава је после тога, решио да чувену Тројеручицу преда у Србију", наводи Ранђић за РТ Балкан.

На Карејском типику, објашњава Ранђић, "можемо да видимо воштани печат који је сигурно, садржи прстен печатњак Светога Саве који он утиснуо" 

"То је други документ у коме је сачуван устав како живи и функционише карејска келија, најстарија српска испосница у којој се подизавао и Свети Сава. Жезло Алексеја Ромејског је аутентични знак апсолутне самосталности манастира Хиландар у односу на царску и црквену власт, претеча аутокефалије Српске православне цркве, то је елемент који је омогућио одржање српског монаштва на Светој Гори. То је највеће мушко братство у српском народу", истиче Ранђић.

Највеће српске светиње са Свете Горе стигле у Београд

Како истиче, постоји и интересовање међународне јавности за ову изложбу, и подсећа да "женски део публике нема могућности да види ова дела и светиње".

Он додаје и да је манастир Хиландар кренуо у реконструкцију и доградњу ризнице која ће се одвијати у наредне три или четири године.