Србија и Балкан

Додик о Хагади: Треба да буде у Израелу, а не у Сарајеву где су убијани Јевреји

Дубоко је лицемерно када град у којем је јеврејска заједница готово уништена под НДХ сада ту исту Хагаду користи као алиби за сопствену моралну чистоту, поручио је Додик
Додик о Хагади: Треба да буде у Израелу, а не у Сарајеву где су убијани Јевреји© Јеврејска заједница у БиХ

Сарајевска Хагада је једна од највећих драгоцености јеврејске културе у Европи, настала је у средњовековној Шпанији, данас је национални споменик БиХ, а једног дана, њено место треба да буде у Израелу, поручио је председник СНСД-а Милорад Додик у ауторском тексту за СРНУ.

Додик који је у посети Израелу, навео је да књига треба да буде у тој земљи, "не зато што се историја Сарајева може избрисати, него зато што та књига припада народу чије је страдање сачувала".

"Држава Израел је једино место где јеврејско памћење живи као организам, а не као музејски експонат за политичку употребу. Пример је дала Србија. Посмртни остаци деде и баке Теодора Херцла пренесени су из Београда у Израел и сахрањени на Брду Херцл у Јерусалиму, уз државне почасти и присуство председника Исака Херцога и премијера Бенјамина Нетанјахуа", подсетио је Додик. 

Он је навео да је то "пример како се историјско пријатељство претвара у чин поштовања". 

"То је пример који Сарајево не може и не жели да следи – не зато што не може, него зато што неће. И зато је дубоко лицемерно када град у којем је јеврејска заједница готово уништена под НДХ сада ту исту Хагаду користи као алиби за сопствену моралну чистоту. Хиљаду година стара књига не може да покрије истину о ономе што се догодило за само четири године. Људи су важнији од предмета. А када се приход од те јеврејске реликвије усмерава у политичке сврхе против државе Јевреја – то више није култура. То је цинизам без преседана", навео је Додик. 

Хагада је јеврејска верска књига из које се по традицији чита за Песах. Сарајевска Хагада се састоји од 142 странице пергамента, са златописом на хебрејском и арамејском језику. УНЕСКО је 2017. године уписао у Регистар светског памћења, као "симбол културне разноликости и отпорности".

image
Live