Док ЕУ посредује: Приштина тражи од Београда нова ископавања у Батајници и поверљива документа

Приступ поверљивим документима 37. моторизоване бригаде Војске Србије и наставак ископавања у Батајници, неки су од главних захтева које је Приштина поднеле Заједничкој комисији за нестала лица Косова и Србије, пренео је портал "Косово онлајн" позивајући се на приштинске медије. 

Одаловић о несталима на КиМ: Приштина не жели да проверава сумњиве локације

Очекује се да се Комисија поново састане овог месеца, уз посредовање Европске уније, на трећем састанку од њеног оснивања, а косовска страна "инсистира да су ова два захтева тест да ли ће Србија почети да примењује декларацију потписану пре три године, која укључује и приступ архивама".

Српска страна је, према наводима медија, у оквиру Комисије затражила додатне информације и истраге о случајевима несталих, посебно након званичног завршетка рата.

Шеф Јединице за нестале особе у канцеларији премијера тзв. Косова у техничком мандату Куштрим Гара изјавио је да би приступ поверљивим архивама помогао у потрази за несталима у области Дренице.

"Многе жртве масакара у Резали, Старом Чикатову и Доњем Забељу, које је починила ова бригада, пронађене су у Рашки. Комплетна архива ове бригаде поново је класификована 2014. године, када смо вршили ископавања у Рашки, где је ова бригада имала базу", рекао је Гара.

Гара је навео да траже наставак ископавања у Батајници јер су, како је навео, "обезбеђени нови подаци који указују да би на тој локацији могао да се налази одређени број несталих жртава рата".

"На основу нових података које смо обезбедили и анализе информација закључили смо да се у Батајници, у близини полигона за обуку, налази још једно место са посмртним остацима 58 несталих особа", рекао је.

Канцеларија посредника Европске уније за дијалог Петера Соренсена саопштила је да ЕУ "снажно позива стране на сарадњу и ангажовање" у спровођењу Декларације о несталим особама из 2023. године. Такође је наглашено да Заједничка комисија "пружа оквир за подршку овом процесу и решавање практичних питања у вези са спровођењем".

Лажи и видео-траке: Приштинa објавила шта je пронашлa код Срба ухапшених због "масакра" у Рачку

Према Декларацији о несталим особама, обавезе Приштине укључују истраге случајева несталих особа, посебно оних који се односе на период након званичног завршетка рата.

Лажна држава је недавно поново отворила случај "Рачак 2", па је петоро Срба ухапшено и одређен им је притвор, а као кључни доказ за ове тврдње наводе се снимци агенције Асошијејтед прес од пре 27 година, а приштинско тужилаштво је као свој доказни материјал поменуло и документарни филм РТС-а о овом лажираном догађају.

Монтирани случај "Рачак" послужио је као повод за НАТО агресију на СР Југославију 1999. године.