Свет
О преговорима у Абу Дабију у "Данас на РТ": Да ли коначно има места за оптимизам?
Највећи напредак је што се сада разговара не само о територији у Украјини, већ о будућој архитектури европске безбедности, сматра гошћа "Данас на РТ" социолог Катарина Антонић
На трилатералним разговорима у Абу Дабију није остварен неки конкретан напредак у окончању сукоба у Украјини, али је важно да је отворено шире питање новог безбедносног поретка, каже за РТ социолог Катарина Антонић.
Говорећи у емисији "Данас на РТ", она је подсетила да су се слични преговори одиграли и у ово време прошле године, такође без конкретних резултата.
"Најважније је да се овде не преговара само о Украјини, већ о будућој архитектури европске безбедности, будућности НАТО, односа Русије и САД", рекла је Антонићева.
По њеним речима, то што Русија инсистира да се преговара о новом безбедносном поретку, а не само о прекиду ватре, потврђује да Москва "жели да украјинско питање постави у један шири контекст односа са Западом".
Овде се ради о сукобу цивилизација, па не постоји чак ни консензус којим редоследом треба да се иде, навела је Антонићева. Највећу препреку миру, по њој, не представља територијално питање већ "потпуни недостатак стратешког поверења" између Русије и Запада, будући да Запад редовно крши све договоре у последњих неколико деценија.
Неки маневарски простор можда постоји у раскораку САД и Европске уније. Вашингтону је данас приоритет ривалство са Кином, док је ЕУ природно усмерена на Русију.
"Мислим да Америци одговара у овом случају мало уздрмана Европа, како би још више зависила од САД", рекла је Антонићева.
Према њој, и САД и ЕУ и Русија и Украјина ове преговоре користе као неку врсту куповине времена. Запад и Кијев да се консолидују, наоружају и припреме за будуће акције, а Москва да види с ким може да сарађује и каква је ситуација на другим фронтовима, нпр. у Ирану.
САД и ЕУ врше "све већи притисак на све државе које сарађују са Русијом", јер њихова моћ зависи од држања других у зависном положају, сматра Антонићева. Ту реч није само о извлачењу ресурса, већ о наметању политичког, финансијског и културног обрасца другима.
У међувремену, многе чланице ЕУ потресају протести јер је њихово становништво "видело како на њих утиче издвајање толике количине новца за наоружавање", што Украјине што домаћих војски кроз програм ремилитаризације.
Live
