Симбол отпора, непокорности и храбрости Срба: Обележена годишњица Невесињске пушке

У Крековима код Невесињa обележена је данас 151. годишњица Невесињске пушке, служењем помена и полагањем венаца на споменик херцеговачким устаницима.

Церемонијама су присуствовали највиши званичници Републике Српске, као и предстаници локалних власти херцеговачких општина и потомци устаника.

Дан када је пукла прва "Невесињска пушка" није био чин агресије, нити жеља за освајањем туђих територија, већ отпор потлаченог човека, херцеговачког домаћина који је бранио своје право на голи живот, на своје име, веру, кућни праг и устанак против тираније отоманског царства над хришћанима, истакао је председник СНСД-а Милорад Додик.

"Невесињска пушка" је постала симбол отпора, непокорности и одлучности српског народа да се слобода брани без обзира на цену, рекао је Додик.

Председник Републике Српске Синиша Каран истакао је да је прва Невесињска пушка један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, који је постао трајни симбол отпора, достојанства и непоколебљиве жеље да сами одлучују о својој судбини, без туторства и окупационе силе.

"Невесињска пушка сведочи о храбрости, истрајности и витешком духу наших предака, који су кроз векове били спремни да бране своја огњишта и право на живот у миру и слободи ", рекао је Каран на церемонији.

Дан када је пукла невесињска пушка: Срби славе 150 година од великог празника

Он је указао да српски народ никада није тежио освајању туђег, нити је угрожавао друге, али је увек био одлучан да сачува оно што му припада и да је жртва херцеговачких устаника оставила неизбрисив траг у историји српског народа.

"Управо такав однос према својим коренима, заједништву и националном бићу омогућио је очување аутентичног српског идентитета упркос многобројним историјским искушењима", рекао је Каран. 

Церемонијама су присуствовали и председник владе РС Саво Минић, ресорни министар Радан Остојић, и српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у Крековима 9. јула 1875. године, против османске власти, који се убрзо проширио на целу Херцеговину, а потом и Босну. Устаници су имали тајну подршку Србије и Црне Горе, а међу њима се борио и будући краљ Петар I Карађорђевић.

Већ 1876. године Србија и Црна Гора објављују рат Турској царевини, у који се 1877. укључује Русија. На Берлинском конгресу 1878. године, руско-српску победу обезвређују западне силе, које Босну и Херцеговину дају на управљање Аустро-Угарској.

Аустријска окупација биће повод за Другу Невесињску пушку, устанак који је 1882. избио нападом на аустроугарску жандармеријску станицу у оближњем Улогу, због доношења такозваног Војног закона о мобилизацији становника Босне и Херцеговине у аустроугарску армију. Устанак је сломљен после четири месеца, а поред Срба су у њему учествовали и босански муслимани.