Србија и Балкан
Да ли је Црна Гора заиста на прагу ЕУ: Затварају поглавља, чекају их болни и понижавајући уступци
Јаков Милатовић недавно је изјавио да би рт Оштро на Превлаци требало да припадне Црној Гори, а из Загреба је одговорено да "призива реторику из времена кад је територијалне аспирације Црне Горе према хрватском југу пратио звекет тенкова"
Црна Гора ће данас у Бриселу, на конференцији са ЕУ затворити још два преговарачка поглавља, осмо по реду које се односи на конкуренцију и двадесетдевето посвећено царинској унији.
"Затварањем ова два преговарачка поглавља, која припадају кластерима 2 и 3, Црна Гора потврђује да је остварила неопходан степен усклађености са правном тековином Европске уније у областима политике конкуренције и царинске уније", саопштено је данас из кабинета премијера Милојка Спајића који ће у Бриселу предводити делегацију Црне Горе.
Подгорица ће на овај начини затворити укупно 18 преговарачких поглавља, остаје још 15, а из Владе Црне Горе наводе да је данашњи догађај "важан корак у завршној фази преговора", да је он "потврда посвећености Црне Горе спровођењу свеобухватних реформи" и "поверења ЕУ у остварени напредак".
Хладан туш у Тивту
Црна Гора је и на последњем самиту ЕУ и земаља Западног Балкана, одржаном почетком јуна у Тивту, кроз речи председника Европског савета Антонија Коште посебно похваљена и издвојена од суседа као "предводница процеса проширења". Такође, из Подгорице непрестано стижу уверавања да је Црна Гора прва следећа чланица уније, међутим, као камен у ципели, Подгорици остају захтеви Хрватске без којих, све су прилике, Црногорцима нема чланства у ЕУ.
"Овај самит је прекретница за Црну Гору, за западни Балкан и за саму Европску унију у тренутку када је политика проширења поновно добила стратешки значај. Захваљујући свима вама, наш данашњи сусрет доноси нову наду и свежу енергију свим земљама кандидатима, потврђујући посвећеност европској перспективи регије", био је на овом самиту веома оптимистичан председник Црне Горе Јаков Милатовић.
Иако је на скупу и сам француски председник Емануел Макрон поменуо Црну Гору као "прву следећу чланицу", Подгорица је у Тивту поново и са очекиваног места добила хладан туш који је показао да пуноправно чланство и није тако близу као што се евроентузијастима у тој земљи чини. И да до Брисела има још много препрека и заседа.
Из Хрватске наравно, од стране председника Владе Андреја Пленковића који је по доласку у Тиват домаћинима поручио да је "Црна Гора највише одмакла у процесу европских интеграција међу државама региона", али...
"Постоје отворена билатерална питања за која Загреб очекује напредак", рекао је хрватски премијер.
Таксативно, Пленковић је као спорна питања побројао имовинско-правне захтеве породица из Хрватске, питање спомен-плоче у Морињу, школског брода "Јадран", као и питање границе између две државе.
Морињ и Лора
Како би "напредак у разговорима о отвореним питањима" могао да изгледа, може се само претпоставити. Када је реч о Морињу, Загреб инсистира на одштети за, како тврде, "логораше" у Морињу, са друге стране, неспорна је чињеница да је у Морињу био тек прихватни центар ЈНА у коме, и то је чињеница, нико од Хрвата није убијен.
У том месту је, иначе, уз велико противљење мештана, октобра 2022. године постављена спомен плоча на којој је наведено да је "током великосрпске агресије на Хрватску", на том месту био логор, тзв. центар Морињ за "заточене хрватске цивиле и браниоце".
"Сећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживели заточеници", наведено је на плочи коју су потписала министарства одбране и вањских послова Црне Горе и која је од постављања предмет спорова у држави.
За упућене, мање је неизвесно питање да ли ће Црна Гора, када се на дневном реду са Хрватима нађу "отворена питања", инсистирати на реципроцитету, односно на одштети за жртве и породице 14 војника из никшићко-шавничке групе који су, и то је неспорно, на најбестијалније начине побијени у логору "Лора" крај Сплита.
У овом контексту, крајем прошле године, из кабинета председника Црне Горе Јакова Милатовића речено је да страдање у "Лори", где је убијено 14 војника из Црне Горе, треба да буде саставни део разговора о отвореним питањима између Црне Горе и Хрватске.
"На моје очи је убијено пет-шест људи. Ја сам ковао импровизоване сандуке за њих, од сандука од муниције. Мучени су док нису душу испустили. Гледао сам својим очима на кругу двојицу, Вука Кнежевића и једног момка. Тешко, шта да причам и како", описао је недавно у сведочењу о дешавањима у логору једини преживели из никшићко-шавничке групе војника из логора "Лора" Веселин Бојовић са Жабљака.
Симбол "вишевековне хрватске поморске традиције": "Јадран"
Хрватска инсистира и на броду "Јадран", иако је из Министарства одбране раније поручено да је ово пловило црногорско.
На палуби "Јадрана" почетком прошле године, са црногорским колегом Ервином Ибрахимовићем био је лично министар вањских послова Хрватске Гордан Грлић Радман, који је, уз гласно ћутање Ибрахимовића, прилику искористио да црногорској јавности пошаље поруку како је "Јадран" – власништво Хрватске.
Коју годину раније, Хрватска је упутила протестну ноту Црној Гори због обележавања 90 година школског брода "Јадран".
"Својатање туђе имовине супротно је уобичајеним праксама, међународном праву и европским вредностима за које се Црна Гора определила", навели су тада из Загреба за који је "Јадран" – "симбол вишевековне хрватске поморске традиције".
Апсолвирање граница: Превлака
Иако је "Јадран" важна тачка за пут Црне Горе у ЕУ на симболичком плану, много важније је отворено питање границе две државе на Превлаци.
Председник Хрватске Зоран Милановић пре који дан је у Подгорици изјавио да је "Јадран" – банализовање, а да је "важна Превлака".
"Границе – то би требало решити. То питање годинама функционише, али сада је ствар снаге и кредибилитета власти у Црној Гори да то апсолвира и да политички прође неокрзнута, зашто ће увек бити оптужби да је неко издао Превлаку. Јасно је шта је хрватско, а шта црногорско", поручио је хрватски председник.
Иначе, граница између Црне Горе и Хрватске у рејону полуострва Превлака које се налази на улазу у Бококоторски залив, спорна је од распада бивше Југославије.
Након ратних сукоба деведесетих, контролу над спорним граничним појасом на Превлаци преузели су посматрачи Уједињених нација - од 1996. до 2002. године. Те године утврђен је Протокол о привременом граничном режиму.
Протоколом Хрватска има копнени део полуострва и морски појас улаза у Боку Которску од 550 метара, док је део акваторијума уз леву обалу полуострва проглашен "ничијим морем". Тај статус је задржан до данас.
"Питање Превлаке и државне границе спада у најважнија питања државног суверенитета, територијалног интегритета и дугорочне заштите интереса Црне Горе. Зато овај посао мора да буде вођен озбиљно, институционално, стручно и с највишим нивоом државне одговорности", изјавио је недавно председник Црне Горе Јаков Милатовић.
По његовим речима, рт Оштро на Превлаци требало би да припадне Црној Гори. Изјава Милатовића наишла је на реакцију из Хрватске, где је Ванда Бабић Галић, специјална саветница министра спољних и европских послова Хрватске Гордана Грлић Радмана, изјавила да је разумљиво да се Милатовићева изјава доживљава као корак уназад, "јер призива реторику из времена кад је територијалне аспирације Црне Горе према хрватском југу пратио звекет тенкова".
Са друге стране, реторика Загреба за сада оставља мало шанси да ће Црна Гора моћи у ЕУ без болних, за неке у тој држави и понижавајућих уступака.
Live
