Србија и Балкан
Српски логораши сведоче пред америчким истражиоцима: Највише су ме тукли они са којима сам јео и пио
Преживели из дервентских логора описују тортуру коју су трпели од својих дотадашњих комшија и пријатеља, док истрага настоји да дође до оних који деценијама избегавају правду
Пред америчким истражиоцима у Дервенти почело је сведочење српских логораша који су преживели страхоте у непријатељским логорима. Пет истражилаца ће у наредних неколико дана, уз посредовање СИПА, у Основном суду у Дервенти саслушати осам бивших логораша.
Борачка организација Републике Српске (БОРС) поздравила је истрагу, уз очекивање да ће допринети процесуирању одговорних за злочине над српским цивилима. Према наводима БОРС-а, кроз логоре Дервенте прошло је више стотина Срба, док је до сада мали број одговорних процесуиран.
Мучење и тортура коју су прошли од дојучерашњих комшија и пријатеља са којим су седели за славским, бајрамским и божићним столовима, незамислива је људском уму, поручује Драго Кнежевић из Дервенте, један од четири стотине Срба који су били заточени у хрватско-муслиманским логорима у овом граду.
"Кад се сетим... Именоваћу га – Един Мркоњић. Удара ме, удара, удара, вади нож и боде ме у руку. Била су ту два доктора, ниједан није смео да приђе. Ја сам то стиснуо и држао читаву ноћ. Сутра ујутру видим рана. После ме је извео напоље, наредио ми да клекнем и дао ми пиштољ да се убијем. Каже: 'Твоје је свеједно готово'. Клечим и он ми даје пиштољ. Овог момента питам себе која сам ја био будала, јер ставим пиштољ и повучем. Био сам се предао смрти, али он опали на празно. А он мени псује мајку четничку", присећа се Драго.
Ово су само неки од детаља током два и по месеца тамничења и страхота које је преживео у логору Дом ЈНА и у Славонском Броду. Још много тога, чега му је тешко да се и присећа испричаће и америчким истражиоцима.
Амерички истражиоци по први пут су дошли у Дервенту. Наредних неколико дана саслушаваће српске логораше. Претпоставља се да желе да прикупе информације о лицима која су чинила злочине током 1992. године у Дервенти, а која су тренутно настањена у Америци и до сада су успешно избегавала руку правосуђа како у БиХ тако и у САД.
Позив за разговор са истражиоцима није добио Остоја Шарчевић, а имао би штошта да им каже и исприча.
"Од неких детаља ни америчким истражиоцима не би било добро и свеjeдно", каже Остоја.
Од Дома војске, до злогласног Рабића у 55 дана, страшног мучења и тортуре, претворио се у авет. Изгубио је више од 30 килограма. Копао је непријатељске ровове и успео да побегне.
"Иначе била су малтертирања, ударања, изгладњивања, без воде смо попадали четврти дан. Највише сам страдао од људи са којима сам највише попио и појео пре рата. И драго ми буде кад га видим рачунајући да ће ми помоћи нешто. Међутим, он ме изведе напоље и сломи ме. Највише сам страдао од оних које сам знао", каже Остоја.
Сећа се и како су му сва ребра била поломљена, оштећени кичма, глава, убадан је ножем у вратни део кичме...
"Тад сам пао у несвест и само сам видео неку ватру испред очију. Не знам после шта је било".
Њихови крвници, осуђивани су на минималне казне од једне до свега неколико година, укупно на 49,5 година. Недовољно да макар сенку направи над њиховим живим ранама, кажу дервентски логораши.
Live
