"Данас на РТ" о финансирању НВО у Србији: Како је невладин сектор постао фактор политичког утицаја

Невладине организације у Србији почињу интензивније да се развијају крајем осамдесетих и почетком деведесетих година у тренуцима великих друштвених и политичких промена на простору бивше Југославије. Њихов рад највише је био усмерен на људска права, демократизацију друштва, помоћ избеглицама и хуманитарни рад. 

Велики број организација цивилног друштва развијао се уз помоћ страних донатора, фондација и страних институција. Улога НВО се до данас проширила, па оне делују у најразличитијим областима, културе, медија, људских права, екологије, јавне политике. У Србији је регистровано више десетина хиљада удружења.

Русија и САД имају посебне законске механизме којима се организације које примају средства из иностранства, додатно прате или региструју под посебним правилима када се баве одређеним политичким активностима. У Србији формално постоји европски модел према којем се организације не ограничавају само због порекла новца, већ се контролише законитост пословања, транспарентност финансирања и да ли се средства троше у складу са циљевима из статута. 

Наш избор

ЦРТА објавила ново истраживање политичког рејтинга: Колико су раније погађали

О томе како је невладин сектор постао фактор политичког утицаја и да ли би требало увести строжу контролу њиховог пословања, у емисији "Данас на РТ" говорио је лидер "Српских суверениста" Вукша Драговић који је објавио обједињени списак невладиних организација и њиховог финансирања.

"Ово што смо ми приказали су НВО које учествују у овој обојеној револуцији. По њиховом појављивању у медијима и у њиховој укључености у организацији такозваног студентског покрета. Дошли смо до њих кроз искуство у опозиционом деловању, могао сам да препознам њихов рад и представнике у опозицији и парламенту. Ви можете да видите у опозиционим медијима не постоји нико ко није повезан на неки начин са НВО", тврди Драговић.

На питање који је његов мотив за објављивање ових тврдњи, Драгићевић указује да је "мотив био да не дозволи да НВО преваре грађане" као што су, како каже, "преварили њега више пута".

"Сваки пут је исти образац понашања. Ми се окупимо да се боримо за нешто или против нечега, а онда они у својим медијима профилишу људе који они желе. Не дозвољавају никоме са стране да се профилише и појави ту. Када протест дође при крају, када треба да узме неку политичку конотацију, ти људи које су они профилисали, заузимају тај протест иако најчешће нису били укључени у саме протесте", наводи Драговић за РТ Балкан.

Као истиче, у свом истраживању обрадио је око 80 НВО за које тврди да имају директно политичко мешање.

"То сте најбоље могли да видите на наративу о звучном топу. Када је власт покренула истрагу о звучном топу, оне су се све јавиле како није потребна истрага. Види се директно мешање НВО у наш политички живот. Зашто не можемо да имамо истрагу о звучном топу", наводи Драговић. 

Има ли живота после УСАИД-а: Америка увела нову формулу – трговина као нова дипломатија

На питање да ли има доказе за то што тврди, Драговић истиче да "уколико се погледа то што они причају у том чланку, уз који они залепи њихов банер", види, се како наводи, "очигледна политичка конотација". 

Коментаришући реаговање европске комесарке за проширење Марте Кос на његове тврдње, Драговић објашњава да је "НВО ухватио неспремне".

"Ако погледате изјаву Марте Кос, она не осуђује власт, ни мене, него таргетирање НВО у глобалу. Ја никога нисам таргетирао. Када погледате банере, нико није рекао да је било шта нетачно да њима", истиче Драговић.

На питање ко финансира његову НВО, Драговић одговара да то чини он сам и помало донацијама грађана Србије.

"Ја захтевам да ме држава контролише као и друге политичке субјекте", наглашава саговорник емисије "Данас на РТ".

На питање које су земље које највише финансирају НВО у Србији, Драговић тврди да је у највећој мери Шведска, затим Холандија, Чешка, Велика Британија, Америка.

Говорећи о ЦРТА Драговић наводи да је се то "невладина организација која се у Србији профилисала као паралелна Републичка изборна комисија".

"Држава њима дозвољава  да учествују у писању закона, у контроли бирачког списка, као релевенатан субјект који може да каже да ли су избори били поштени. Та ЦРТА која за себе каже да је неутрална, ради логистичке припреме студентској листи, обучава контролоре, попуњавају документацију за излазак на изборе", наводи Драговић.