Србија и Балкан
Каран о Српској, Дејтону, САД и Србији: Оно што је пре било незамисливо – сада је стварност
Председник Републике Српске нагласио је да рад америчких аутора са Харварда показује да се досадашња слика о Српској мења и да аргументи Бањалуке све више допиру до међународне јавности
Председник Републике Српске Синиша Каран је изјавио да укупно стање у Српској треба посматрати са становишта њене снаге, институционалних капацитета и способности да се суочи са проблемима и за њих пронађе најбоља решења, преноси РТРС.
"Генерално можемо рећи да је ситуација у Републици Српској стабилна у политичком, економском и безбедносном смислу, те да је стабилна управо на бази стабилних институција нашег система", нагласио је Каран у интервјуу за Срну.
Он је навео да се стабилност институција односи пре свега на њихов капацитет и могућност да одговоре свом уставном и законском задатку са свих аспеката и оценио да је посебно значајно то што су решења системска и дугорочна.
Каран је нагласио да стабилност Српске, како данас тако и током више од три деценије њеног постојања, почива на изборној вољи народа, на основу које настају институције Републике Српске.
Такође је истакао значај економске и политичке стабилности и самоодрживости Српске, као и очувања њене уставно-правне позиције у оквиру дејтонске БиХ.
"Базни су принципи које ми желимо да одржимо, афирмишемо и сматрам да су једини могући, а то је паритет, консензус и подела надлежности када је реч о целој БиХ", рекао је Каран и
Напоменуо је да Српска инсистира на својој уставној позицији, као и на положају конститутивних народа и два ентитета.
"Република Српска данас је економски, политички и институционално сигурно снажно место", оценио је Каран.
Аргументи Српске се све даље чују
Говорећи о недавно објављеном раду америчких аутора у харвардском научном часопису, који отвара питање ефеката америчког ангажмана у БиХ након Дејтона, Каран је истакао да је значајно што се у америчкој академској јавности отварају питања која су годинама била предмет аргумената Републике Српске.
"Пре свега морамо рећи да је свих ових 30 година Република Српска била суочена са неоправданим притисцима, неоправданим нападима", навео је Каран и напоменуо да је Српска готово све време оптуживана за рушење Дејтонског мировног споразума, иако се борила за његове принципе и дејтонски Устав.
Каран је истакао да је створена потпуно погрешна и негативна перцепција о Републици Српској, као и стереотип који је годинама градио негативан наратив, али да радови америчких аутора показују да се та слика постепено мења.
Указао је да аргументи Републике Српске све више допиру до међународне јавности, укључујући и САД, што доприноси другачијем сагледавању ситуације у БиХ. Посебно је напоменуо да су оваквој промени допринели напори званичника Српске.
"То је велико достигнуће Републике Српске. Сви ти наши аргументи увек, и данас и свих ових година, били су аргументи који су имали своју потку и своју основу у Уставу, у Дејтонском мировном споразуму и ништа изван тога", нагласио је Каран додоавши да то доприноси афирмацији политике Републике Српске и уважавању
Посебно је указао да је пре пет или десет година било незамисливо прочитати овакве ставове америчких аутора, док је данас то постало стварност – и наша и њихова.
Каран је напоменуо да и даље постоји деценијама грађен негативан наратив о Републици Српској, који је, како је оценио, служио као оправдање за интервенционизам високих представника.
"Овде је, 30 година данас касније, дошло до потпуног сукоба дејтонског и антидејтонског. Република Српска је дејтонско. Антидејтонско су ови други", рекао је Каран.
Председник Републике закључио је да афирмација дејтонских принципа, уставне позиције Републике Српске, као и принципа уставности и законитости, представљају пут којим се може супротставити неуставном и антидејтонском деловању.
Интервенционизам је рушио принципе Дејтонског споразума
Коментаришући критику улоге ОХР-а објављену у харвардском научном часопису, Каран је истакао да су управо то питања на која Република Српска указује годинама.
"Ми смо констатовали да су свих ових 30 година неуставним, антидејтонским деловањем свих високих представника, па и онога који то није био, који је радио овде непозван и без икаквих овлашћења, својим интервенционизмом заправо покушали да направе један концепт антидејтонске БиХ", констатовао је Каран.
Према његовим речима, интервенционизам је рушио принципе Дејтонског споразума – паритет, консензус и поделу надлежности – и ишао у правцу унитаризације БиХ.
"Сматрам да је свих ових 30 година главно спорење и кључно неслагање политичких елита у БиХ, представника бошњачког, српског и хрватског народа, управо у промишљању о томе каква је БиХ по свом државном уређењу", рекао је Каран.
Он је појаснио да је БиХ, према Дејтонском мировном споразуму, федерално уређена, са снажним елементима конфедерације.
"У том смислу сматрам да интервенционизам, који су амерички аутори препознали, ових 30 година није дао никакве ефекте. Напротив, након 30 година имамо исте оне проблеме које смо имали и пре 30 година, чак мултиплициране у одређеном сегменту са аспекта покушаја уништавања суверенитета и снаге ентитета и три конститутивна народа", рекао је Каран.
Додао је да се интервенционизам кретао у правцу рушења утврђеног дејтонског облика државног уређења и његовог преусмеравања ка унитарном и грађанском моделу.
"Данас су схватили да тај концепт није добар. Република Српска га не признаје. Не признају га најмање два конститутивна народа", нагласио је Каран.
Бонска овлашћења су измишљена
Говорећи о ставовима америчких аутора о потреби укидања бонских овлашћења, Каран је нагласио да су то "измишљена овлашћења".
"Сама ова чињеница да су они на такав начин својим промишљањем дошли до тог закључка, онда су аутоматски посредно или непосредно већ и сами негирали бонска овлашћења која заправо не постоје", указао је Каран.
Он је навео да су бонска овлашћења настала након Дејтонског споразума, 1997. године, од стране, како је рекао, "измишљеног тела" – Савета за имплементацију мира.
"Њиме су управо хтели дати неку врсту легитимизације процесу који је одмах кренуо, а тај процес се зове унитаризација", рекао је Каран.
Наводећи да је унитаризација БиХ негација Дејтона, председник Републике Српске нагласио је да они који заговарају грађанску унитарну државу директно руше Дејтонски мировни споразум.
Он је оценио да је БиХ мултиетничка земља са три конститутивна народа и два ентитета и да би њена унитаризација била негација саме државе, Устава и Дејтонског споразума.
О ставу америчких аутора да високи представници никада нису могли доносити законе, и да су такви акти ништавни, Каран је истакао да је принципијелна политика Српске одмах препознала све те процесе као антидејтонске и антиуставне. Навео је да су високи представници донели више од 900 различитих одлука којима су покушали да промене облик државног уређења у правцу унитаризације.
"Често имам обичај да кажем да постоје срећне и несрећне федералне државе. Срећне су оне које су успеле да реше ова три принципа на којима почивају и Сједињене Америчке Државе и све модерне федерације данас у свету", рекао је Каран, истичући да су ти принципи паритет, консензус и подела надлежности.
Највише зла, каже Каран, које су учинили сви високи представници својим интервенцијама, био је управо удар на надлежности.
"Републици Српској су одузимане надлежности мимо уставне процедуре како је то прописано Анексом 4", рекао је Каран.
Објаснио је да Устав предвиђа могућност додатних надлежности, али само уз сагласност свих страна, односно конститутивних народа и ентитета.
"С тог аспекта, у процесно-правном, материјално-правном, у уставном и дејтонском смислу, сви ти акти које су донели високи представници мимо Анекса 10 су ништавни", нагалсио је Каран.
Сарадња са новом америчком администрацијом отвара економски и политички простор
Када је реч о могућности снажније сарадње Републике Српске са администрацијом америчког председника Доналда Трампа, Каран је оценио да се свет убрзано мења и да више не постоји ранији униполарни поредак, додајући да је Српска препознала нове глобалне околности и настоји да у њима пронађе простор за афирмацију својих интереса.
"Један од њих је и сарадња са новом америчком администрацијом коју је председник Милорад Додик у више наврата градио дужи временски период", рекао је Каран.
Каран је истакао да су Милорад Додик, Жељка Цвијановић и Ана Тришић Бабић уложили значајне напоре у афирмацију ставова Републике Српске.
Циљ је, додао је он, стварање добре позиције за отварање економског и политичког простора за дијалог и сарадњу, те да Република Српска буде препозната као такво место, а не да се шири лажни наратив о њој.
Он је оценио да је створена сјајна основа да Република Српска кроз разговоре и договоре, пре свега на економском пољу, додатно оснажи свој статус.
Каран је истакао да је задатак свих институција да, у оквиру својих надлежности, доприносе стабилности Српске и испуњавају очекивања грађана, нагласивши да њихова снага мора имати непосредан ефекат на њихов живот.
Сарадње са Србијом
Каран је рекао да односе Републике Српске и Србије карактерише велики број историјских, националних и идентитетских веза.
"Реч је о једном народу. Постоје идентитетска обележја која нас дефинишу као једно. Ми то у основи и јесмо", нагласио је Каран и подсетио на Декларацију Свесрпског сабора и Споразум о специјалним паралелним везама Српске и Србије, који обухвата економију, социјалну област, здравство, спорт, културу и друге области.
Навео је да су односи председника Србије Александра Вучића и председника Додика допринели да сарадња буде видљива грађанима, пре свега кроз конкретне инфраструктурне пројекте, попут школа, мостова, путева и ауто-путева.
Каран је позитивно оценио и рад Владе Српске на челу са премијером Савом Минићем, истичући да успешно одговара на изазове и у сарадњи са Србијом и у другим областима.
Live
