Шта ЕУ не жели да види: Како су на Космету гурнути под тепих највећи злочини

Изричита тврдња НАТО, односно Кфора, као и ЕУ да су безбедносне прилике на "Косову" "побољшане" и то толико да су се "стекли услови за отварање главног моста на Ибру" а после тога ко зна за које још акције, можда и инсталирање тзв. КБС, односно "косовске војске" на Север, оставила је ових дана, али само код неупућених, утисак да су владавина права и заштита мањина у лажној држави достигле ниво европских стандарда.

Када се, међутим, само мало разгрну густа магла и мрак који покривају јужну српску покрајину, оде корак даље од последњих догађаја — крвничког пребијања Ненада Рашковића од стране "полиције" и јучерашње никад разјашњене годишњице нестанка двојице српских новинара — дође се до суштине, а она је проста.

Упућује на закључак да су они који Србе, српску имовину, српске светиње предају на "чување" наследницима УЧК, тек саучесници у ономе што се дешава и што је на видику, а то је потпуни нестанак Срба са Космета.

"Како је могуће да су безбедносне прилике толико побољшане, да су се стекли услови за отварање моста, да Кфор напушта неке веома важне тачке и предаје нас на милост и немилост онима који се куну у борбу УЧК и у Адема Јашарија а на самом почетку тог процеса онако, скоро на мртво име испребијају Ненада Рашковића? И то они у чије нас руке предају. Како је могуће да тако нешто у Бриселу закључе, када се има у виду пука чињеница да ни један једини, словима и бројевима, тешки злочин над Србима почињен од 1999. на овамо није разјашњен", понављају ових дана питања саговорници РТ Балкан, Срби из Митровице, Звечана, Зубиног Потока.

Они који мало дуже памте, помињу да су и 20 и кусур година касније неразјашњена, без судског епилога, без осумњичених, са затвореним истрагама без икаквог резултата, четири највећа злочина над Србима од рата 1999. на овамо.

Преко моста на Ибру Срби су бежали од терориста: Како ЕУ игнорише све споразуме

Да не постоје ни теоретске шансе да они који од тада владају "Косовом" поново отворе истраге, констатују оно што свако иоле упућенији зна: да се за сва четири злочина знају и налогодавци и извршиоци, да су злочини тешки, али да косовско правосуђе истина и правда — оно што би требало да им је посао — не занимају.

Пре који дан била је 23 годишњица злочина у селу Гораждевац код Пећи. Из аутоматског оружја, група која је дошла из правца суседног албанског села отворила је ватру на 50 српске деце која су се купала у реци. Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19) су убијени, четоворо деце су тешко рањена.

Истрагу су водили УНМИК и Еулекс, бројни трагови, 87 чаура испаљених из аутомата нису били довољни да међународне мисије, да "косовска полиција", дођу барем до једног осумњиченог.

Ово упркос томе што су и УНМИК и Еулекс и тзв. косовски полицајци и тада као и сада били одлично упућени у прилике у том крају Метохије, знали су и знају без чијег знања ни птица није могла да пролети, а камоли да до реке стигне група нападача и почини масакр, а затим се неометано удаљи.  

Пре петнестак година истрага је затворена.

Милановић са НАТО генералом Гринкевичем: Међу темама и Косово и Метохија

Родитељи и рођаци, пријатељи породица убијене деце годинама понављају како се надају да ће доживети правду, од правде ни трага ни гласа.

Пре месец дана било је 27 година од масакра у селу Старо Грацко крај Липљана. На њиви је, док су били заокупљени жетвом, 23. јула 1999. године побијено 13 Срба жетелаца. Многа тела су измасакрирана. Случај никада није добио судски епилог нити барем неког осумњиченог.

И један и други случај догодили су се после уласка међународних снага на Косово и Метохију, са мандатом да осигурају безбедност Срба.

"Ако су се сви ови злочини догодили у време када су међународне снаге и те како, у броју много већем него данас, биле присутне на Косову, оправдано се поставља питање шта нас чека са даљим смањењем тог присуства, ако наставе да важне безбедносне тачке предају на чување косовској полицији, наследницима УЧК", још је једно од питања које данима већ понављају Срби са КиМ.

Половином фебруара 2001. године на магистрали крај села Ливадице код Подујева експлозивом подметнутим на мосту у ваздух је дигнут аутобус "Ниш-експреса". У аутобусу су били протерани Срби који су за Задушнице ишли у завичај, да обиђу гробља по својим селима.

И овај случај је без правоснажне судске пресуде.

И четврти случај, четврти злочин који се убраја међу највеће на Косову и Метохији од 1999. и доласка међународних снага је без судског епилога.

Почетком јуна 2003. године  у Обилићу убијено је троје Срба повратника, одоносно староседелаца у том месту, брачни пар Слободан (80) и Радмила (78) Столић и њихов син Љубинко (53) а њихова кућа је запаљена. И овај случај до данас је нерасветљен.

Нерасветљена су и убиства Срба и пљачке, паљевине, српских кућа и имовине, светиња, током Мартовског погрома 2004; нерасветљено је ко је девастирао, разорио, порушио, по евиденцији професорке Митре Рељић, можда и 100.000 споменика на српским гробљима широм Косова и Метохије.

Наш избор

Како су за команданта Кфора "џавелини" постали средство "цивилне заштите"

Расветљен је али је и после три године без правоснажне пресуде случај рањавања двојице српских дечака у Готовуши крај Штрпца на Бадње јутро 2003. године када је на њих пуцао припадник тзв. КБС-а.

"Седам дана да набрајамо тешко бисмо побројили све нерасветљене злочине, све туге и невоље са којим се суочавамо. Шта ћемо са нашим Србима који леже по затворима зато што нису хтели да Албанцима продају њиве, куће и ливаде па су експресно похапшени и оптужени за наводне ратне злочине? Шта ћемо са нашим несрећницима који су осуђени на вишегодишње казне затвора изјавама 'два сведока' који су на суду причали како су пре 27 година чули у селу како је тај и тај Србин некога убио? Шта ћемо са оним силним нашим сународницима који су свакодневно малтретирани на путевима, претресани, шамарани а стид их је да пријаве шта им се дешава? Шта ћемо са нашим сестрама, супругама, мајкама, ћеркама, које су изложене провокацијама, добацивањима од стране оних који са југа долазе у наше градове и села да би провоцирали, тражили кавгу, да би показивали како је и Север сада њихов", теку ових дана тешке исповести оних Срба који су на Космету још остали.

Оно што је чињеница јесте да власти на Косову и Метохији случајеве ни тешких, најтежих а камоли лакших злочина немају у свом фокусу, нити се на њима ради, нити показују намеру да се њима позабаве у ближој или даљој будућности.

Тзв. косовске власти, априори, занимају наводни српски злочини, а оно што везује тзв. ОВК за њихове наследнике на Косову и Метохији је недодирљиво.

"Порука је јасно читљива – злочини над Србима су некажњиви. И, ако се све ово зна, ако је све ово чињеница, документовано у безброј случајева, како онда, на основу чега, КФОР, ЕУ, НАТО долазе до закључка да су безбедносне прилике знатно побољшане, да су се стекли услови за отварање моста, рецимо, за повлачење међународних снага из обезбеђења манастира Високи Дечани. Питање је да ли смо ми Срби за њих уопште људи, да ли за нас важи оно што важи за све у цивилизованом свету. Приштинске власти већ деценијама показују да их занима једино да је Срба на КиМ што мање, све чине да нам што више загорчају животе, ЕУ се, видимо сада, са тим слажу, дају чак ветар у једра влади у Приштини", каже један од наших саговорника са Севера.

Да ли је убијање Срба на КиМ злочин или пожељна пракса у циљу етничког чишћења?

И, пита, чему Срби да се надају од приштинских власти правосудних органа, када злочини попут оних у Гораждевцу, Старом Грацку, Ливадицама, Обилићу, нису били ни у фокусу специјализованих већа у Хагу. 

Иако би се после свих ових чињеница дало поставити и питање колико ова ситуација са неразјашњеним злочинима оптерећује рад владе тзв. Косова, колико угрожава репутацију лажне државе, упућени кажу да Курти као и његови претходници нема са тим проблема. Једноставно, оснивачи лажне државе гледају свом чеду кроз прсте а Срби су, најбезазленије речено, колатерална штета.

Уместо да буду оптерећење, тешки злочини над Србима на КиМ постају темељи на којима лажна држава почива.

"Просто, да ли постоји јачи доказ да приштинске власти не желе да заштите српску мањину од свих ових нерасветљених случајева? И, друго питање, сто пута поновљено, како нас међународна заједница гура у руке људима који су безброј пута показали Србима да их не желе на Космету, да ће све учинити да их нестане, па и најгоре злочине. И на крају, како то ЕУ закључује да су се стекли услови за отварање моста када косовско правосуђе годинама не реши ни један случај злочина над Србима, пита ли се ико какав је у том случају кредибилитет приштинских судова и тужилаштва", пита наш саговорник.