Шта чека Републику Српску после избора 4. октобра: Ново полувреме или прилика за политички расплет?

Избори 4. октобра у Босни и Херцеговини могли би да означе почетак нове фазе политичке борбе за положај Републике Српске. Док део политичког Сарајева говори о "другом полувремену", које би подразумевало нови притисак на надлежности и сам опстанак Српске, саговорници РТ Балкана оцењују да су се међународне околности битно промениле и да понављање сценарија из деведесетих више није могуће.

Порука са трибине из Београда: Међународна позиција Републике Српске никад није била јача (ВИДЕО)

Геополитичар Миломир Степић сматра да је расплет већ почео, али да остаје неизвесно да ли ће се нагомилани политички проблеми постепено решавати или ће "гордијевски чвор" бити пресечен.

"Расплет је већ почео одавно. Да ли ће се тај чвор расплитати или ће бити пресечен на гордијевски начин, то ћемо тек видети", каже Степић.

Он упозорава да не треба занемарити опасност коју за Републику Српску представља идеја о такозваном другом полувремену, коју заговара део бошњачких политичких структура. Ипак, сматра да за такав подухват више не постоји иста међународна подршка као током деведесетих година.

"Западне силе, које су из сопствених интереса подржавале муслиманску, односно бошњачку страну, сада имају друга и преча посла. И исламски свет, који је помагао новцем, оружјем и муџахединима, данас је међусобно завађен и такође има преча посла", наводи Степић.

Према његовој оцени, управо због промењених глобалних односа долази повољнији тренутак за решавање отворених питања у Босни и Херцеговини.

"Тај тренутак не треба пропустити", поручује Степић у изјави за РТ Балкан.

Политиколог Александар Павић, међутим, верује да ће после избора ипак уследити "друго полувреме", пре свега због тога што политичко Сарајево не прихвата трајно постојање Републике Српске у оквирима утврђеним Дејтонским споразумом.

"Нажалост, мислим да ће бити другог полувремена, јер постоји непомирљивост политичког Сарајева, које не жели да се помири са постојањем Републике Српске. Као што не желе да се помире ни одређени центри моћи у Западној Европи и Европској унији", каже Павић.

Он, ипак, наглашава да би Република Српска у ту нову фазу могла да уђе са знатно снажнијих позиција него раније. Као кључни услов види победу садашње владајуће коалиције.

"Ако победи садашња владајућа коалиција, Република Српска ће имати ојачану позицију. Та коалиција има изузетно чврсте односе са Москвом, све боље позиције у Вашингтону и чврсте везе са Израелом. Република Српска је сада спремнија него икада", оцењује Павић у изјави за РТ Балкан.

Према његовим речима, актуелна власт направила је "чудо на спољнополитичком плану", због чега исход избора неће одредити само унутрашњу расподелу власти него и капацитет Српске да се одупре будућим спољним и унутрашњим притисцима.

"Фото-финиш" изборне кампање у БиХ: Шта бирају грађани 4. октобра, у игри чак 75 странака

Новинар и политички аналитичар Небојша Малић сматра да израз "друго полувреме" може да наведе на погрешан закључак да је могућа обнова сукоба из деведесетих. Према његовој оцени, нова политичка утакмица водила би се по сасвим другачијим правилима.

"Многи мисле да се под другим полувременом подразумева обнова сукоба из деведесетих. Мој утисак је да неки желе још једну утакмицу, али би се она играла у потпуно другом спорту", каже Малић.

Упозорава да су се геополитичке околности толико промениле да би сваки покушај понављања старог сценарија представљао опасну грешку.

"Онај ко мисли да може да репризира ситуацију с почетка деведесетих у истој поставци гадно греши. Та грешка могла би поново да одведе одређене актере путем пакла и страдања на који су људи били упозоравани још тада", истиче Малић.

Излаз види у директном договору домаћих политичких актера, без туторства страних сила и међународног надзора.

"Надам се да ће бити довољно разума и свести о новој геополитичкој ситуацији и да ће овога пута бити изабран пут договора, споразума, компромиса и добре намере. Међунационалне односе требало би уредити барем на средњи рок, без туторства страних фактора. Знам да је то тешко људима који су генерацијски навикнути да служе освајачима, али увек постоји први пут", закључује Малић.

Грађани ће на изборима у недељу 4. октобра бирати три члана Председништва БиХ, посланике у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и Представнички дом Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народну скупштину Републике Српске, као и посланике у скупштине десет кантона Федерације БиХ.