Србија и Балкан
Као преки суд: Европска комисија Србији - признајте обележја лажне државе
У извештају су изнете критике на рачун Београда јер спречава Приштину да постане део међународних организација
Европска комисија не пропушта прилику да Србији, чије је неодвојиви део Косово и Метохија, соли памет како треба да се односи према делу своје територије. У извештају о лажној држави, где је акценат требало да буде понашање Приштине, ЕК је искористила прилику да дели лекције Београду. Терор кроз који пролази наш народ упаковала је у тек понеку флоскулу о потреби унапређења владавине права, док је странице испунила "грешкама" Србије, као и препорукама да, између осталог, треба да признамо симболе лажне државе и престанемо да лобирамо против чланства лажне државе у међународним организацијама.
Европска комисија је истакла да је остварен одређени напредак у дијалогу Београда и Приштине, али "спровођење преосталих обавеза из дијалога је ограничено и додатно отежано једностраним потезима и реториком која не доприноси нормализацији".
"Осим питања несталих лица, ниједна страна није остварила приметан напредак у спровођењу Охридског споразума из 2023. године. Обе стране треба да покажу већу посвећеност својим обавезама, да се уздрже од једностраних потеза и реторике која штети нормализацији односа и да се конструктивно ангажују у решавању отворених питања", наведено је у овогодишњем извештају.
У тексту се додаје да се од тзв. Косова и Србије очекује да спроведу све своје обавезе које произлазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог анекса за спровођење - Охридски споразум из 2023. године, као и све раније споразуме из дијалога, у складу са званичним поновним опредељењем из септембра и октобра 2024. године, без одлагања и предуслова.
"То укључује и аранжмане за самоуправљање српске заједнице на 'Косову'. Од 'Косова' се очекује да започне процес који води ка њиховом успостављању, док се од Србије очекује да паралелно покрене признавање косовских докумената, симбола и институција. Ниједна страна није остварила довољан напредак", поручује Европска комисија.
Охридски споразум из 2023. године важећи је и правно обавезујући за обе стране, а никакве формалности, укључујући оне које се односе на његово усвајање или "формализацију", не би требало да ометају његово спровођење, наводи се у тексту.
"Нормализација и спровођење обавеза из дијалога остају кључни услови на европском путу обе стране, а у одсуству напретка обе ризикују да изгубе важне прилике", написала је Европска комисија.
Комисија је истакла да је Србија "више пута поступала супротно својим обавезама из Охридског споразума из 2023. године, укључујући лобирање против чланства 'Косова' у међународним организацијама, посебно у Савету Европе и Интерполу".
Повлачење косовских Срба из институција тзв. Косова у новембру 2022. године, према оцени Комисије, представљало је кршење обавеза Србије из дијалога.
Када је реч о Заједници српских општина, Европска комисија је оценила да није остварен напредак у правцу њеног успостављања, како је предвиђено Бриселским споразумом из 2013. године и Споразумом о општим принципима и главним елементима из августа 2015. године.
"Статус структура и служби које подржава Србија на 'Косову' потребно је решити у потпуности у складу са споразумима из дијалога и косовским законима, а не кроз некоординисане мере. ЕУ инсистира на структурисаним консултацијама са представницима српске заједнице на 'Косову' како би се обезбедило њихово суштинско учешће", пише у извештају.
Став ЕУ остаје да мост на Ибру треба да буде отворен.
Како су рекли "привремени заједнички прелази између 'Косова' и Србије и даље су у функцији, али њихово спровођење није у потпуности завршено. Од шест сталних заједничких прелаза успостављена су само два - Мердаре и Мутиводе. Комисија "позива Србију да затвори илегалне путеве и обилазнице и омогући наставак заједничких састанака о интегрисаном управљању прелазима, уз посредовање ЕУ, на свим нивоима - локалном, регионалном и централном".
Live
