
Радомировић за РТ Балкан: Притисци из Брисела тек следе, могући нови удари из ЕУ на руске медије
Србију након формирања нове владе очекују снажни притисци Европске уније, пре свега у погледу увођења санкција Русији, односа са Приштином и медијске политике, казао је оснивач и главни уредник "Пиштаљке" Владимир Радомировић у емисији "Данас на РТ". Упозорио је и да би промене на политичкој сцени могле да доведу до ограничавања рада појединих медија, укључујући РТ Балкан.

Говорећи о годишњем извештају Европске комисије о Србији, Радомировић је оценио да није било реално очекивати драстичне разлике у односу на прошлогодишњи документ, будући да се његове основне контуре припремају још на пролеће.
"Свакако ће бити занимљиво видети какве ће бити прве поруке из ЕУ новој власти у Србији, када нова влада буде изабрана, и какви ће бити одговори из Београда на оно што ће ЕУ неминовно тражити, а то је усклађивање са политиком санкција према Русији, наставак преговора са владом у Приштини и све оно што би могло да утиче на суверенитет Србије или, како они кажу, на даље приближавање ЕУ", истакао је Радомировић.
Санкције без формалних санкција?
Иако су представници Студентске листе поручили да немају намеру да уводе санкције Русији, Радомировић сматра да постоји читав низ потеза којима би нова власт могла да изађе у сусрет Бриселу, а да формално не уведе санкције Москви.
"Сигурно ће бити велики притисак. Чули смо од представника Студентске листе да немају намеру да уводе санкције Русији, али има толико корака пре отвореног увођења санкција који се могу предузети, а који би могли да задовоље ЕУ. Рецимо, одузимање дозволе телевизији РТ Балкан, смањење или обустављање летова 'Ер Србије' за Москву", рекао је Радомировић.
Подсетио је и на политичке промене 2000. године, указујући на разлику између онога за шта су грађани гласали и одлука које су потом донете.
"Готово нико од оних који су изашли на те изборе није гласао за то да Слободан Милошевић буде изручен Хашком трибуналу или да буде приватизовано на хиљаде предузећа и да стотине хиљада радника због тога остане без посла, али то се десило", казао је уредник "Пиштаљке" и додао да ни сада грађани нису гласали за погоршање односа са Русијом, нити за медијски монопол било које стране, али сматра да је такав развој догађаја известан.
Гасни аранжман са Русијом и погледи уперени ка Бриселу
Осврћући се на резултате америчких међуизбора, Радомировић је оценио да победа демократа у Конгресу не наговештава брзо смиривање сукоба у Украјини. Према његовим речима, Европска унија не може самостално да води политику без ослонца на Вашингтон, због чега очекује наставак ограничења увоза руских енергената, уз њихову набавку преко посредника.
Коментаришући најаве да би представници Студентске листе могли да отпутују у Москву ради разговора о гасном аранжману, Радомировић је оценио да је таква идеја пре формирања владе неозбиљна.
"Наравно да Русија разговара само са званичним властима и да пре формирања владе у Србији могу постојати неки неформални контакти, али се сваки озбиљнији договор мора направити између две владе, а не између представника неке листе која је победила на изборима", истиче.
Сматра и да би у преговорима требало искористити искуство директора "Србијагаса" Душана Бајатовића, који се тим послом бави већ две деценије.
"Мислим да би било добро да се настави гасни аранжман, то је у интересу грађана Србије, али биће ту доста подизања обрва у Бриселу ако се то деси", оценио је Радомировић и додао да му се чини да ће победници избора у Србији више водити рачуна о порукама из Брисела него о ставовима Москве.
Извињења јавних сервиса или улагивање победницима?
Говорећи о стању у медијима, Радомировић је упозорио на кризу управљања јавним сервисима, РТС-ом и РТВ-ом, а посебно се осврнуо на извињења представника јавних сервиса због начина на који су претходних година извештавали о важним догађајима.
"Видели смо да су се представници и РТС-а и РТВ-а извињавали за то што нису извештавали о кључним темама ових година, али то би могло да се чита и као улагивање победницима на изборима", оценио је Радомировић.
Посебно је критиковао саопштење РТС-а у којем је, истиче, доведен у питање професионализам неких од најбољих новинара који су радили на Јавном сервису.
Гост телевизије РТ Балкан је изразио наду да ће Савет РЕМ-а што пре расписати конкурс за Управни одбор РТС-а, како би се створили услови за избор директора, али је упозорио да би тај процес могао да потраје до јануара или фебруара.
Правећи паралелу са ситуацијом у Тужилаштву, Радомировић је истакао да се и у медијима након политичких промена говори о притисцима којима су били изложени.
"Зашто то нису рекли раније, зашто нису изашли са тачним подацима шта им је било забрањено, када и ко им је забранио", упитао је Радомировић.
Подсетио је да је још 2009. године, док је радио у "Политици", јавно говорио о цензури и притисцима, наводећи конкретне текстове и захтеве уредништву.
"Овде сада имамо ситуацију да многи покушавају да се умиле победничкој листи", оценио је.
Како је додао, промена односа појединих медија према власти није новост у Србији, већ дугогодишња појава иза које стоје финансијски и политички интереси.
РЕМ, Информер и двоструки аршини
Коментаришући одлуке Савета Регулаторног тела за електронске медије о кажњавању телевизија Прва и Информер, Радомировић је нагласио да РЕМ има обавезу да санкционише кршење прописа, али да правила морају подједнако да важе за све.
Посебно је указао на телевизије регистроване у Луксембургу, Нову С и Н1, које програм емитују у Србији, тврдећи да су током претходне две године грубо кршиле професионалне стандарде, нарочито приликом извештавања у кризним ситуацијама.
"Сада изгледа чудно када се две телевизије казне драстично. Наравно да РЕМ треба да указује на кршење прописа и да у крајњој линији кажњава медије који крше прописе, али то треба да важи за све медије", поручио је Радомировић.
Говорећи о телевизији Информер, оценио је да је она имала значајну улогу у приказивању догађаја током протеста.
"А да није било управо телевизије Информер, ми не бисмо имали пуну слику о ономе што се дешава на улицама", истакао је Радомировић.
Значај телевизије РТ Балкан
Радомировић се осврнуо и на промену власничке структуре медија Н1 и Нова С, оцењујући да би нови власник могао да промени њихову пословну и уређивачку стратегију.
Навео је и да је бизнисмен Драган Шолак, као претходни власник, финансирао те телевизије из свог основног бизниса и користио их као политичко средство у борби против Александра Вучића и СНС-а. За разлику од њега, нови португалски власник бави се медијским пословањем, па би, сматра Радомировић, могао другачије да позиционира своје телевизије како би дошао до шире публике.
Говорећи о положају РТ Балкан, нагласио је да је очување различитих гласова у јавности посебно важно у тренутку политичких промена.
"Због тога је улога ваше телевизије још значајнија у наредном периоду. И могу само да се надам да неће доћи до идеја да се вама одузме дозвола за емитовање у Србији и да ћемо моћи да наставимо да чујемо критичке гласове који се односе и на нашу ситуацију и на глобалну", поручио је Радомировић.
Новинарска удружења као параполитичке организације
Оснивач "Пиштаљке" критиковао је и рад новинарских удружења, оцењујући да се превише баве политичким позиционирањем, а премало заштитом професије.
"Наша удружења новинара су, нажалост, параполитичке организације које се више држе онога што је неки Централни комитет одредио да треба да се говори него што се баве новинарским послом", рекао је Радомировић и додао да реакције удружења треба посматрати и у контексту политичких промена, као и покушаја појединаца да обезбеде позиције у новом систему.
Закључујући разговор, Радомировић је упозорио да ће однос нове власти према медијима бити један од најважнијих показатеља њене привржености демократским принципима.
"Без озбиљног новинарства нема демократског друштва. Сада је питање, на основу овога што се дешава последњих пар недеља, да ли ће власт подржавати слободно и право новинарство или ће се задовољити пропагандистима", поручио је Радомировић и упозорио да би одузимање дозволе телевизији Информер могло да покаже у ком правцу се креће медијска сцена Србије.







