Одата почаст за 87 погинулих студената и радника Универзитета у Бањалуци

У Бањалуци је данас одата почаст за 87 погинулих студената и радника бањалучког Универзитета који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату. Обележена је и 34 годишњица од формирања Студентске бригаде, која је имала више од 2.000 бораца.

За страдале студенте и раднике универзитета, служен је парастос и запаљене свеће. Породице и званичници положили су цвеће на спомен плочу у знак сећања.

Од Београда до Бањалуке: Руски научници граде нову мрежу сарадње са колегама са Балкана

На спомен-плочи са 87 имена, страдалих студената и радника Универзитета у Бањалуци, је и име Бориса Вуковића. Када је требало бранити породицу, кућни праг и српски народ, оставио је књиге на Електротехничком факултету, а на раме ставио пушку, прича његова мајка Зора. Иако је прошла 31 година, рана за погинулим, тада 21-годишњим сином, и даље крвари.

"Борис је погинуо 1995. године, 11. септембра на релеју Рајаково брдо, Мркоњић град од бомбардовања НАТО авијације. То је био крај НАТО бомбадовања кад је он био на релеју као везиста", рекла је Зора Вуковић.

Ректор Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић поручио је да смо обавезни да се сећамо погинулих, да младим нараштајима пренесемо знање и да уживају у благодетима слободе. Рекао је и да су студенти и радници Универзитета својом жртвом омогућили да млади данас могу да студирају у миру, у високошколској установи која је међународно призната.

"Да укажемо да жртва коју су дали ти млади људи није узалудна, да имамо данас Републику Српску, да имамо данас универзитет који је престижан универзитет, који негује традиције борбе, у којој су учествовали и за коју су живот дали и омогућили да ови млади људи данас могу да студирају у миру, на престижном универзитету који је међународно признат", рекао је Шкрбић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић упозорио је да они који забораве своју прошлост - ризикују да им се она понови.

Без прошлости и знања о њој не можемо спознати ни садашњост, нити предвидети будућност. Српска историја је славна, пуна победа, али и страдања. Понеку победу можемо и да заборавимо, али страдање никада, поручио је Остојић.

"Наша омладина је то и урадила и у току одбрамбено-отаџбинског рата кренули су из студентских клупа у неизвесност, кренули су у јунаштво и херојство које су исказали на бојном пољу, кренули су у голготу и страдање. Велики број њих се, нажалост, с тог пута није вратио. Отишли су у легенду, царство небеско. И данас их се сећамо", рекао је он.