Србија и Балкан

"Стабилна Србија – стабилан Балкан": У Љубљани све више политичара навија за боље односе с Београдом

Док Јанша условљава европски пут Србије отварањем архива некадашњих југословенских служби, део словеначке политичке сцене упозорава да би нови ултиматуми могли да удаље Београд од Брисела. После победе Студентске листе, мења се и реторика некадашњих критичара Србије, па чак и дугогодишњих савезника претходне власти
"Стабилна Србија – стабилан Балкан": У Љубљани све више политичара навија за боље односе с БеоградомGetty © Aldo Pavan

После победе Студентске листе на ванредним парламентарним изборима у Србији, и у Словенији се мења тон којим политичари говоре о службеном Београду.

Прва реакција из Љубљане била је, истине ради, ултиматум: премијер Јанез Јанша условио је словеначку подршку европском путу Србије предајом архива некадашњих југословенских тајних служби. Али упоредо са тим унутрашње-политичким словеначким надгорњавањима све гласније се јављају политичари који у смени власти у Београду виде прилику за теснију сарадњу и упозоравају да би наставак притиска Србију само удаљио од Европске уније.

Архиви Удбе као оружје у словеначком обрачуну

Јанша заправо не мари за улазак Србије у ЕУ, иначе на мрежи Икс не би записао већ следећег дана, пошто су постали познати изборни резултати, да Словенија "неће дати сагласност за било какав напредак Србије док Словенији не преда све архиве Удбе, СДВ, ЈНА, ССУП и осталих некадашњих служби СФРЈ, а који се односе на Словенију". Свој твит је илустровао објавом публицисте Игора Омерзе који се одазвао на поруку европске комесарке за проширење Марте Кос да су Србији врата ЕУ отворена.

Јаншине намере нису тајна – очекује да у архивима Удбе ишчепрка компромитујућа сазнања о својим времешним политичким противницима, али и да заташка уколико постоји ишта неповољно по њега самог. Прва мета му је, ипак, Марта Кос. Подсећамо да управо Јанша и Омерза већ дуже време оптужују комесарку за проширење да је у време некадашњег југословенског режима била сарадница Службе државне безбедности (народски – Удба).

Приступ архивима је, иначе, право држава сукцесора које произлази из Споразума о питањима сукцесије из 2001. године, па Србија са начелним испуњењем тог "услова" вероватно неће имати тешкоћа. За израду копија, међутим, мораће да се плати одређена цена и да се успостави инфраструктура, и то не само о трошку Србије. Али остаје отворено питање колико грађе уопште још постоји, јер је директор Архива Републике Словеније Андреј Наред изјавио да је Србија пре више година званично одговорила да је грађа савезног секретаријата за унутрашње послове уништена или тешко оштећена када је НАТО 1999. године бомбардовао зграду Министарства унутрашњих послова у Београду.

Водећи словеначки политичари и аналитичари су, међутим, у светлу избора новог српског парламента и владе, протеклих дана ипак кориговали претходне, махом србофобне изјаве.

Голоб: Ако наставимо са притисцима, криви ћемо бити ми

Сасвим другачији тонови (у поређењу са поруком словеначког премијера) чули су се протеклих дана у словеначком парламенту током расправе са Мартом Кос, и то из уста претходног словеначког премијера Роберта Голоба, сада председника покрета Слобода, највеће опозиционе странке у словеначком парламенту. Подсетимо, управо је Голоб, у време када је био словеначки премијер, Косову винуо на добро плаћену комесарску позицију у Бриселу.

"Сада сви имамо јединствену прилику да ове изборе, који су дали позитиван сигнал целокупном становништву Србије, али и региону, искористимо у потпуности и да свим снагама покушамо Србију да привучемо што ближе Европској унији. Не смемо да живимо у илузији да Срби то желе сами од себе", упозорио је Голоб.

Тако се одазвао на лавирање Марте Кос која је после Јаншиног ултиматума Србији пожурила да му преузме примат у постављању услова, како би се у јавности стекао утисак да је ту ипак главни Брисел а не Љубљана, те је и сама изјавила да од српског пута у ЕУ нема ништа без отварања архива Удбе.

Голоб је подсетио и да су грађани Србије дуже од десет година били изложени медијској и политичкој кампањи претходне власти чија је окосница била да је Европа неко ко стално нешто намеће.

"Европа ни међу студентима није нужно имала позитиван предзнак. И вероватно га нема ни данас", додао је.

Затим је изговорио реченицу каква се у Словенији ретко чује:

"Ако наставимо са притисцима, ми ћемо бити они који су криви што смо Србију одвратили од европског пута, којем Србија заиста припада и који заслужује. То нам је неизмерно у интересу, јер ако Европа стабилизује Србију, биће стабилизован цео Балкан."

Тонин: Будућност Србије је у Европској унији

Слично су у вечерњој емисији РТВ Словенија "Политичко" говорили европосланик Матеј Тонин (странка Нова Словенија) и бивши европосланик, стручњак за одбрану Клемен Грошељ.

"Можда је ово нова прилика за Србију да ојача односе са Европском унијом и убрза приступне преговоре. Уверен сам да је будућност Србије у Европској унији и да ћемо сви од тога имати више, како садашње чланице, тако и људи у Србији", рекао је Тонин.

Још речитији је наступ Клемена Грошеља, који је годинама био један од најоштријих словеначких критичара Србије.

Као европосланик био је међу посматрачима избора у Србији у децембру 2023. године и упозоравао је на Вучићеву доминацију у медијима, на шта га је Вучић сврстао међу "најгоре непријатеље Србије". У јануару 2025. је прикупљао потписе за писмо подршке српским студентима, дан пошто је градоначелник Љубљане Зоран Јанковић писмо подршке послао Александру Вучићу.

Данас се противи условљавању.

"Драго ми је што је дошло до ове политичке промене. Верујем да ће Србија напредовати. Студентска листа очигледно има конкретне кадрове, угледне представнике академског света и адвокатуре, и биће способна да влада. Пред њом су велики изазови, јер ће из ормара испадати костури. Друштво је дубоко поларизовано", рекао је.

Најдиректнији је био када је реч о удбашким архивима:

"Мало ми је засметао тај наш, словеначки ултиматум. Верујем да Словенија мора да добије увид у те архиве, али мислим да није примерено да се у тренутку када је Србија пред демократским преображајем, поставља тако оштар захтев. Постоје и други путеви. Словенија би могла да постане партнерска држава која би Србији помагала на путу ка Европској унији."

И Јанковић преко ноћи обрнуо ћурак

Промена се осећа и на другим местима. Љубљанским медијима није промакло да је и градоначелник Љубљане Зоран Јанковић, дугогодишњи Вучићев пријатељ и тесан савезник, протекле изборе назвао "празником демократије", честитао Студентској листи и пожелео "успешан развој Србије".

Словеначка политика према Србији је тако и даље подељена на два табора. У првом је Србија пре свега згодно оруђе за домаће, унутрашње-политичке обрачуне о Удби и прошлости. У другом, који се простире од Голоба до Грошеља, сазрева сазнање да условљавање не даје резултате и да је стабилна Србија у интересу целог региона.

Који ће од њих превагнути, показаће први озбиљан разговор између Љубљане и нове владе у Београду.

image
Live