Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Хоће ли се прeхрамбена криза из Европе прелити на Србију?
Српски сељак никада није оставио њиву празну, несташице неће бити, сагласни су стручњаци који упозоравају да ипак треба сачекати пролећну сетву како би били сигурни
Србија овог пролећа не би требало да осети несташицу хране са којом се ових дана бори Стари континент, али можемо да очекујемо поскупљење намирница услед увећаних инпута у производњи, оцена је стручњака за РТ Балкан.
С обзиром на то да се неке од највећих економија Европе суочавају се са прехрамбеном кризом - у Шпанији, Немачкој и Француској услед инфлаторних скокова и повећаних цена хране долази до смањења потрошње свежег меса и рибе.
Са друге стране, високе температуре и мањак падавина, као и енергетска криза која је довела до смањења производње у пластеницима, у Великој Британији и Холандији довели су до несташице воћа и поврћа.
У Северној Македонији није било хлеба јер пекарска индустрија не прихвата одлуку Владе о замрзавању цена и укидања субвенција за струју.
Ишчекивање пролећне сетве
Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије каже да највероватније можемо очекивати веће цене свињског и говеђег меса, јер ће мањак кише и снега условити поскупљење хране за животиње, али да је неопходно сачекати април и пролећну сетву како бисмо били сигурни.
"Три године заредом имамо сушу, време без падавина, а самим тим и влаге у земљи, што доводи до смањених приноса хране за животиње. То су кабаста храна - откоса луцерка и силажни кукуруз, и концентрована храна - сојина сачма, сунцокрет и кукуруз. Када се зна да 70 одсто њихове производње користи у прехрани свиња и говеда, постоји могућност да ће доћи и до скока цене меса и млечних производа", наводи он, уз ограду да је ипак потребно сачекати пролећну сетву, односно април како бисмо доносили закључке.
Истог мишљења је и проф. Михајло Николић са катедре за воћарство Пољопривредног факултета у Земуну. Уверен је да нам неће недостајати воћа.
"Преурањено је разговарати на ту тему јер кишни месеци, март и април, тек долазе. Резерве су смањене, али има довољно времена да се надокнаде", објаснио је он за РТ Балкан.
У пластеницима стање редовно
Професор повртарства на Пољопривредном факултету у Земуну, Ђорђе Моравчевић, за наш портал објашњава да је ситуација на терену обећавајућа. Поврћа ће бити, макар из пластеника, али се очекује да ће нам требати дебљи новчаници.
"Нема никаквих проблема у нашим пластеницима, тако да нема ни бојазни да ћемо доживети сценарио сличан овом у ЕУ. Пре свега јер немамо савремену технологију као они, не грејемо наше објекте, па нисмо ни имали кризу са енергентима. Род је добар за обе групе поврћа, оно које успева у зимским месецима, попут салата, спанаћа, ротквица и младог лука, а тако ће бити и са културама којима одговара топлије време, као што су парадајз, краставац и паприка", испричао је проф. Моравчевић.
Према њему, иако неће бити несташице, доћи ће до поскупљења робе јер су и инпути у производњи увећани.
Три прасета: Смањен сточни фонд
Они који су уверени да ће уследити поскупљења меса и млечних производа, јесу произвођачи свињетине и говедине. Један од њих је Звонко Живановић из Удружења "Три прасета" у Нишу.
"Сточни фонд је већ почео да се смањује, код нас и за трећину. У селу је некада било 500 домаћинства која су се бавила производњом свињског меса, а сада нас је стотинак. Још је гора ситуација са кравама, јер је број крупних грла са 1.200 смањен на свега 40. Ако се настави оваква аграрна политика, биће још неповољније", наводи он и додаје да су разлози за такву ситуацију умањена откупна цена прасади и товљеника, као и увећана цена хране за стоку и лечење.
Драго Цвијановић из Института за економику пољопривреде за РТ Балкан наглашава да Србија има озбиљну производњу која може да обезбеди прехрамбену сигурност, па и стручњаке у институтима.
"Српски сељак никада није оставио њиву празну. Можда ћемо имати мањи извоз ако подбаце приноси, али несташице неће бити јер нисмо зависни од ђубрива, семена, поврћа, винове лозе и воћа. Цена ће бити реална, што значи да није само одраз понуде и потражње, него је и одраз односа према производњи хране", закључује саговорник РТ Балкан.
Статистика: Мањи број стоке, више хектара под засадима
Када су у питању засејане површине у јесењој сетви, према подацима приказаним на сајту Републичког завода за статистику, у 2022. години засејано је 873.187 хектара површине, што, у односу на коначне резултате јесење сетве у 2021. години, представља повећање од 8,9%.
"Посматрано по културама, засејано је више: пшенице (за 6,1%), јечма (за 19,3%), уљане репице (за 30,9%) и овса (за 17,4%), а мање ражи (за 3,6%). У поређењу са десетогодишњим просеком јесење сетве (2012‒2021), површине под пшеницом повећане су за 13,6%", показује статистика.
Истовремено, до 1. децембра 2022, у односу на стање на дан 1. децембра 2021, мањи је укупан број говеда (за 6,9%), свиња (за 7,0%), коза (за 1,7%) и живине (за 3,5%), док је једино већи укупан број оваца (за 1,5%).
