Европски план не гарантује Приштини нова признања

Све док није објављен, европски план о путу ка нормализацији односа између Србије и тзв. Косова подгрејавао је наде у Приштини да ће баш он означити прекретницу у ставовима чланица Европске уније које не признају тзв. Косово.

Када је предлог постао званичан, очекивања су донекле спласнула, а политиколог Огњен Гогић каже за "Косово онлајн" да за пет чланица ЕУ овај документ није довољан да би промениле став и признале тзв. Косово.

У истом дану када се испред председника Србије Александра Вучића и премијера тзв. Косова Аљбина Куртија у Бриселу нашао европски предлог, амбасадор Шпаније у Србији Раул Бартоломео Молина рекао је да Шпанија наставља да поштује територијални интегритет и суверенитет Србије, у складу са међународним правом, док је Румунија, друга из поменуте петорке, потврдила да не мења став.

"Румунија није признала једнострано проглашење независности 'Косова' и тај став је остао исти", поручено је из Министарства спољних послова те земље.

Политиколог Гогић сматра да је основни мотив "Косова" да прихвати европски предлог управо очекивање, а можда и обећање од некога, да ће тим споразумом добити још неко признање.

"'Косово' зна да неће добити признање од Србије, што би за њих било најзначајније. Тако да је други жељени исход за 'Косово' да га макар ових пет земаља 'непризнавача' у ЕУ признају. Такође, те земље, осим Кипра, су и у НАТО и оне спречавају улазак 'Косова' у Алијансу. Због тога се 'Косово' нада да ће то да буде исход овог споразума, а друго је питање колико је то реално. Најпре због тога што није јасно да ли је овај документ који је објављен и прихваћен. Ако јесте прихваћен - на који начин? Потписа нема и сада се све више говори о плану имплементације. Када неко гледа са стране, делује да план није дефинитивно прихваћен. Самим тим, то за ове земље непризнаваче није довољно за промену одлуке и признавање 'Косова'", каже Гогић.

Он указује да поменутих пет чланица ЕУ имају страх од преседана, односно да би на пример "Косова" могли да се позову сепаратистички покрети који постоје у тим земљама.

"Да би оне признале 'Косово', њима је потребно да то више не буде преседан, а то не би био преседан оног момента када би Србија признала 'Косово'. Минимум који би њима био потребан је да се постигне правно обавезујући споразум који би ратификовале скупштине Србије и 'Косова'. А овај споразум то није. Он изгледа као нека врста политичке декларације и не подразумева ни потпис, а изгледа ни ратификацију. У преамбули споразума се каже да се задржавају различита гледишта о статусу, односно да статус није решен, а даље се наводи да то није финални споразум. Када се све ово узме у обзир мало је вероватно да ће ових пет земаља ЕУ, био тај документ прихваћен или не, да признају 'Косово'", закључује Гогић.

Иначе, опозиционе партије на "Косову" када критикују Аљбина Куртија због прихватања европског предлога, замерају му између осталог то што у њему нема признања Србије нити гаранција да ће Приштина добити признање од европске петорке - Грчке, Кипра, Словачке, Румуније и Шпаније.

Кампања отпризнавања

Према подацима Београда, од 193 државе чланице Уједињених нација, 106 не признаје независност "Косова", 84 га признаје док три немају јасан став. Од 2017. па до данас 27 држава је повукло одлуке о признању.

Приштински аналитичар Бљерим Бурјани каже за "Косово онлајн" да су најмање две од пет земаља саопштиле да чекају реакцију Србије, односно да ли ће Србија да промени свој став по питању "Косова".

"'Косово' ће ускоро признати две земље чланице УН, које су и део петорке ЕУ, а 'Косово' ће такође кроз две, три године постати део НАТО-а и то ће бити крај српске приче око 'Косова'", сматра Бурјани.

Како додаје, за сада се у европском предлогу тражи само нормализација односа.

"Србија до 24. марта треба да одговори да ли је за нормализацију односа, или не", каже Бурјани и додаје да уколико се Србија не сагласи са европским планом да ће то бити "крај српске приче о ЕУ интеграцијама".

Што се тиче перспективе обрнутог процеса, односно, повлачења признања после објављивања европског предлога, овај аналитичар каже да верује да у Србији људи знају да "повлачење признања не постоји".

"Постоји много лажних информација од стране Србије по питању повлачења независности 'Косова', мислим да многи у Србији знају да чин повлачења не постоји у међународним односима, поготово када имамо на уму државе које су стабилне и знају шта раде када признају једну нову државу. 'Косово' је одавно независно и не треба гајити наду да ће се десити тотални преокрет. Прича о повлачењу признања је маркетинг", тврди Бурјани.

Говорећи о процесу повлачења признања у наредном периоду, Огњен Гогић каже да ће се он наставити уколико Србија буде наставила да води кампању отпризнавања.

"Повлачења признања била су дипломатска акција Србије која је имала у виду земље у развоју – афричке, азијске, карипске... То је била успешна дипломатска акција, али то нису земље које имају неки нарочит интерес везан за 'Косово'. На одлуке тих земаља европски предлог нема утицаја, тако да ће се отпризнавања наставити уколико Србија буде наставила да води кампању", каже Гогић.