Збрка око усвајања српске деце у иностранству: Где је завршило 388 беба?

Пре увођења Јединственог регистра 2005. године у иностранству је усвојено 388 беба из Србије под нејасним околностима, пишу "Новости".

Лист наводи да је две трећине од 596 деце из Србије усвојене у иностранству од 1952. до данас одведено под нејасним околностима и са неизвесном судбином.

То се десило пре него што је Породичним законом 2005. године формиран Јединствени регистар и уређена та област.

Лист пише да је ресорно министарство податке први пут објавило ове званичне податке центара за социјални рад о иностраним усвајањима и статистику доставило владиној Комисији за прикупљање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта.

Како се наводи, ова статистика показује да за један број деце која су дата страним породицама нема никаквих података, како о здравственом статусу, тако и о томе у које су земље отишли.

То је, како "Новости" наводе, случај са 29 усвојења у иностранству којима је посредовао новосадски Центар за социјални рад, од тога 21 усвојење се десило пре 2000-тих.

Усвајања у иностранству била су могућа од 1980. године само из "нарочито оправданих разлога", сходно Закону о браку и породичним односима.

Управо у периоду када законодавац дозвољава овакве ситуације само из "нарочито оправданих разлога" усвојен је највећи број деце, највише у Шведској, па Сједињеним Америчким Државама, а следе Немачка, Француска, Аустрија, Аустралија, Италија, наводи лист.

Према њиховом писању, велики број деце усвојен је из Београда - укупно 224, од којих 124 пре формирања регистра.

"Од ступања на снагу Породичног закона из 2005. године могуће је да децу усвоје и страни усвојитељи, под условом да се у разумном року не појави нико заинтересован код нас. Не знамо под којим околностима су деца пре тога усвајана, на основу којих докумената, као ни да ли су ови подаци потпуни, будући да у неким центрима за социјални рад немамо никакве информације од 2005. на овамо", рекао је члан Владине Комисије и председник Удружења за истину и правду о бебама Радиша Павловић за "Новости".

Он је истакао да ће Комисија покушати да истражи сваки случај понаособ, уз помоћ надлежних државних органа, као и да је неопходно да се формира Посебно тужилаштво, које ће се, како је рекао, бавити "беби-афером" и "организованим криминалом повезаним са трговином новорођенчади и децом".

Павловић додаје да би свако од усвајања са списка, који им је прослеђен у званичној форми и уз потпис министарке Дарије Кисић требало проверити, нарочито ко се води као мајка, пошто, како је рекао, постоје случајеви жена код којих никад није забележен порођај, а деца су по рођењу проглашена мртвом.

"Занима нас ко је уписан као родитељ ове деце у сваком конкретном случају, да ли су то мајке из наше земље или иностранства. Треба имати на уму да су ове бројке везане само за Србију. Не знамо колико је таквих случајева било у Хрватској, Северној Македонији, Босни", рекао је Павловић.

Он је додао да доказ да би подаци могли били непотпуни јесте 2015. година. Павловић тврди да би Драган Вулевић, у то време надлежан у Министарству за контакт са страним агенцијама за усвојење, могао дати многа разјашњења и додаје да је он изјавио да је 2015. године било 15 усвајања, док се из табеле види само седам.

Вулевић је за "Новости" потврдио да је Јединствени регистар са свим подацима о деци, усвојењима и усвојитељима установљен 2005. године, али да су и пре тога постојали прописи који нису забрањивали одлазак деце у стране породице.

Он је додао да о томе не може да прича јер се тада тиме није бавио, наводи београдски лист.