Како је Ђукановић државну службу претворио у приватну: РТ Балкан истражује деловање Седме управе

Дуго се говорило да све државе имају мафију, али да само у Црној Гори мафија има државу. Пред парламентарне изборе 2020. странке опозиције обећале су да ће то променити. Власт је смењена, а у међувремену су две владе пале.

Осим појединих носилаца судске власти који су ухапшени, као и неколико чланова служби безбедности које је Еуропол нашао у препискама на Скај апликацији коју су користили криминални кланови, нико није одговарао за процват организованог криминала у земљи.

Да би правда закуцала на права врата, један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић тражи да тајна документа Службе државне безбедности буду отворена и то посебно она која се тичу рада Седме управе која је у међувремену укинута.

"Она је била пандан Јединици за специјалне операције у Србији. Исти мозак је осмислио и једну и другу јединицу. У тој Седмој управи ћете наћи убице Зорана Ђинђића, наћи ћете људе из криминалног миљеа, наћи ћете људе који данас покривају веома важне функције у овој држави", тврди Мандић.

Додаје да је она трајала до 2006. и била је кључна управа за шверц цигарета и наркотика.

Формирана за борбу против криминала, па постала саучесник

Седма управа је формирана 1997. године као део тадашње Службе безбедности Црне Горе. Њен примарни задатак била је борба против организованог криминала који је тих година у земљи цветао, нарочито по питању шверца цигарета.

Те године на чело Црне Горе дошао је Мило Ђукановић који је на председничким изборима победио Момира Булатовића. Тада почиње прича о шверцу цигарета за коју политички противници оптужују Ђукановића,  а због чега је у Италији 2001. године покренут поступак против Ђукановића.

Неизбежно име у тој причи је Вукашин Мараш, човек који је од 1998. године био на месту министра унутрашњих послова.

"Седму управу СДБ-а основао је Вукашин Мараш и тако је почела криминализација Црне Горе", рекао је ове седмице Мандић.

Стручњак за безбедност из Црне Горе и универзитетски професор Веселин Конатар каже за РТ Балкан да је одласком једне поставе људи из Седме управе, она постала отуђени центар моћи и снажан ослонац шефа црногорског режима, који се најмање бавио обавештајним пословима.

"Једини који је озбиљно схватао штетност оваквог понашања и по том питању покушао нешто да учини био је бивши министар унутрашњих послова Андрија Јовићевић. Зато је брзо смењен", напомиње Конатар.

Наш саговорник, који је и сам био припадник тадашњег Министарства унутрашњих послова, каже да се Седма управа под руководством Дарка Распоповића бавила борбом против криминала, али се то променило.

"Приоритети рада под новим руководством мењали су се сходно околностима које је изискивала потреба елиминисања политичке конкуренције, приватизовања државе, заробљавања институција и јачања симбиозе са криминогеним структурама", каже Конатар.

Дакле, руководство Ђукановића и Демократске партије социјалиста ставило је службе безбедности у своје руке, користећи их у борбама против политичких противника, а често и за дослух са криминалним структурама.

Ђукановић "пере руке"

У недавном предизборном телевизијском дуелу Мандић је Ђукановића упитао да објасни чиме се бавила Седма управа и да ли је истина да је полицијске значке давала појединим криминалцима, од којих су неки држављани Србије. Ђукановић је оштро демантовао да је управа уопште и постојала.

За нашег саговорника није изненађујуће што је Ђукановић изговори неистину и додаје да припадници Службе државне безбедности Црне Горе, као и они који су своју професионалну каријеру наставили у Агенцији за националну безбедност РЦГ, знају да је таква Управа постојала.

На питање зашто би Ђукановић крио постојање те управе, Конатар каже да се имена појединих наследника Распоповића, без обзира које позиције у каснијим реформама безбедносног система заузимали, налазе на списковима лица која представљају претњу по националну безбедност других држава и предмет су анализе чак и на међународним научним и стручним скуповима о најтежим облицима криминала.

Покушавајући да одбрани свог сарадника Мараша, којег је Мандић именом прозвао у телевизијском дуелу, Ђукановић је одговорио да је Вукашин Мараш је један од најчаснијих професионалаца који је тај посао радио у бившој Југославији.

"У тренутку завршетка његове каријере, америчка агенција му је дала највеће части", казао је Ђукановић покушавајући на тај начин да покаже да је Мараш био добар борац против криминала.

Спалити после читања

На захтев Мандића о отварању досијеа одговорио је премијер Црне Горе у техничком мандату Дритан Абазовић. Он је казао да је до докумената Седме управе немогуће доћи, јер су уништена.

"Седма управа расформирана је 2000. Тешко да ћемо шта наћи у подацима, јер је режим имао манир да прикрива све податке у институцијама", рекао је Абазовић.

Министар полиције Филип Аџић је истакао да су "приликом раздвајања тајне службе од МУП-а они понели сву документацију и у МУП-у нема података, архиве од тој Седмој управи".

Стручњак за безбедност из Црне Горе Веселин Конатар каже да је пракса уништавања важних докумената била је редовни пратилац свих изборних циклуса у Црној Гори, укључујући и парламентарне изборе одржане 2020. године, када су архиви појединих министарстава затечени празни.

"Такође је дуга и традиција нестајања докумената и предмета од круцијалне важности за откривање тешких кривичних дела, попут нестајање ДНК узорака, службених забелешки, сведочења, писама итд. Свака случајност је искључена", каже наш саговорник.

Мандић тврди да би се отварањем досијеа дошло до оних који су одговорни за бројна убиства у Црној Гори, међу њима је уредник подгоричког "Дана" Душко Јовановић који је до убиства интензивно писао о шверцу цигарета и ко је у њега умешан. Сазнало би се и ко је убио бившег министра полиције Павла Булатовића, као и ко стоји иза рањавања оперативца Предрага Шуковића.

"У тој Управи наћи ће се имена људи који су створили кланове у Црној Гори", тврди Мандић.

На питање да ли се, имајући у виду изјаве Абазовића и Аџића о нестанку докумената, може доћи до доказа о активности Седме управе, Конатар каже да уколико постоји искрена намера да се истраје на путу оздрављења црногорских институција, доказе је могуће наћи.

Како додаје, постоје бивши припадници ове Управе, и не само бивши.

"Еснафска солидарност не може и не сме бити изговор за прикривање кривичних дела", поручује он.

Када је право време за отварање тајних досијеа?

Још деведесетих година тадашњи председник Црне Горе Момир Булатовић тражио је од министра унутрашњих послова Павла Булатовића да се отворе тајни досијеи службе безбедности.

"Ако желиш нови братоубилачки рат у Црној Гори нареди да се досијеи отворе за јавност. Не би могао да верујеш ко је све кога и због чега потказивао и колико су бизарни разлози били довољни да се човеку одузму слобода и сам живот", одговорио је министар Булатовић председнику државе Булатовићу.

Тако су досијеи некадашње Удбе о заточеницима Голог отока из Црне Горе остали тајни. А да ли је паметно сада отворити документа о седмој управи?

"Када је реч о отварању тајних досијеа новијег датума сматрам да не треба гајити превелика очекивања да се у њима нешто важно може наћи. Склон сам да верујем да су сви досијеи који би могли компромитовати бивши режим уништени", каже Конатар.

Додаје и да захтеви за отварањем досијеа некадашње УДБ-е, у околностима дубоких политичких подјела, Црну Гору не би извело на пут помирења, напротив.

"Зато сам мишљења да је целисходније за црногорско друштво да се отварање тих досијеа остави за неко друго време и неке нове генерације. Сада је за Црну Гору најважнији задатак да нефункционалне институције система буду истргнуте из руку криминогене хоботнице, што захтева свеопшти друштвени консензус. У противном ће Црна Гора у блиској будућности бити још једна у низу пропалих држава", закључује наш саговорник.