Србија и Балкан
Ристић: Списак Диане Будисављевић открива идентитет 5.800 српске деце, од понедељка јавно доступан
Овај списак је аутентичан, рекао је Ристић, настао је у другој половини 1942. године. Прворазредно је важан историјски извор, за који се сматрало да је уништен
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић рекао је за РТС да оригинални списак 5.800 имена српске деце, које је из усташких логора спасила Диана Будисављевић, садржи све податке из којих се може сазнати њихов прави идентитет, подаци о њима и њиховим родитељима. Истиче и да ће списак од понедељка бити јавно доступан у Музеју.
Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Ристић је рекао да су Диана Будисављевић и њени сарадници током Другог светског рата спасили око 12.000 деце, као и да је Музеј жртава геноцида дошао до списка са именима 5.800 спасене српске деце.
"Списак је аутентичан. Потиче из друге половине 1942. године. Настао је у Заводу за глувонему децу у Загребу. Прворазредно је важан историјски извор, за који се сматрало да је нестао и да је уништен. Садржи све податке деце – њихово име и презиме, имена оца и мајке, место и датум рођења, место логора, као и све податке о хрватским усвојитељима“, рекао је Ристић.
Према речима директора Музеја жртава геноцида, свима са тог списка који су још живи или њиховим потомцима могу помоћи да сазнају стварни идентитет и ко су им преци.
"Након што је јуче представљен списак, јавио се велики број грађана имејлом и преко Фејсбук странице Музеја жртава геноцида. Поруке су емотивне и дирљиве. То су деца и унуци оних за које се сматра да су преживели и налазе се на списку. И електронски ћемо одговарати на захтеве суграђана", каже Ристић.
Наглашава да ће списак од понедељка јавности бити доступан у Музеју жртава геноцида, као и да ће се потрудити да у наредном периоду буде и јавно изложен.
У спомен-подручју Доњој Градини сутра ће бити обележен Дан сећања на жртве у концентрационом логору Јасеновац.
"Јасеновац је стварни и симболички епицентар геноцида почињеног над Србима на територији НДХ током Другог светског рата", истиче Ристић.
Музеј жртава геноцида је јуче представио шта је све што је урадио прошле године – седам изложби, од којих су четири представљене у европским престоницама, 14 публикација, више од сто образовних програма намењених деци и студентима у Србији и региону.
"Приоритет нам је приновљавање збирки и фондова Музеја", закључио је директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
