Ко су пријатељи, а ко непријатељи: РТ Балкан анализа како Србија може да промени спољну политику

Како се односе према нама, тако ћемо и ми према њима, рекао је министар спољних послова Србије Ивица Дачић, након што су поједине земље изненађујуће гласале по питању захтева тзв. Косова за пријем у Савет Европе.

Ова изјава шефа српске дипломатије на седници Владе Србије која је хитно сазвана, а којој је присуствовао и председник Александар Вучић, добила је конкретније последице.

Наиме, договорено је да ће бити израђен стратешки документ у области спољне политике.

Најављено је да ће документ унети дубинске и суштинске промене, да ће циљ бити поштовање партнера и пријатеља Србије, који недвосмислено пружају подршку територијалном интегритету наше земље и у складу са принципима међународног права.

Са друге стране, Србија ће у будућој стратегији спољне политике водити рачуна о билатералним односима и неће излазити из граница реципроцитета.

Бивши министар спољних послова Србије Иван Мркић каже за РТ Балкан да сматра да најављена промена у спољној политици Србије суштински не може да буде много дубока, из хиљаду разлога.

"Мислим да Србија уопште није фактор који се пита, али Србија је оно што јесте, може да пружи отпор којем се не надају они који нам зло мисле", каже Мркић.

Додаје да је према његовом мишљењу важна мера то да ли ће Србија икада увести санкције Русији и напомиње да их никада не би увео.

"Никада не бих саветовао да Србија уведе санкције Русији", напомиње наш саговорник који је био саветник некадашњег председника Србије Томислава Николића.

На питање како Србија може да промени однос према земљама које су гласале за чланство такозваног Косова у Савету Европе, а нарочито Црној Гори, коју је актуелни министар спољних послова Ивица Дачић истакао, Мркић каже да га потез Подгорице не изненађује.

"Ово што је Црна Гора урадила под новоизабраним председником мени није изненађење. Напротив, био бих изненађен да се десило супротно", каже Мркић.

Спољна политика Србије на два стуба

Додаје да је добро што се све ово десило, јер се, како је напоменуо, разоткрива право лице оних који нам се представљају као пријатељи.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић оцењује да ће се Србија убудуће држати принципијелне политике у складу са својим интересима и то је кључни критеријум.

"У мери у којој се нека држава у својој политици понаша на начин који доводи у питање државне и националне интересе Србије, Србија има пуно право да примени реципроцитет у њеним односима са том државом", напомиње Миливојевић за РТ Балкан.

Наш саговорник истиче да Србија има два стуба у спољној политици према којима ће се понашати: државни и национални интереси и принципи, као што су суверенитет и територијални интегритет.

"Србија се, по правилу, држи принципа и то најбоље показује пример односа према Украјини. Али уколико Украјина то не поштује, не постоји никакав разлог да се и Србија тако не понаша", сматра Миливојевић.

На питање по чему ће се најпре показати да је Србија променила своју спољну политику, Миливојевић каже да то зависи од других држава, јер је у питању промена у смислу билатералних односа.

"То зависи од понашања других земаља и од динамике међународних односа. Када говоримо о реципроцитету, не мисли се на мултилатералном плану, него на билатералном. То је план у којем ће Србија итекако водити рачуна да се друге државе односе према њој и према принципима у случајевима где је тема Србија", каже Миливојевић.

Одговарајући на питање да ли је Србија до сада била превише благонаклона у односу према другим државама, Миливојевић каже да је у време самопроглашења такозваног Косова Србија била више благонаклона према неким западним државама, за разлику од неких мањих држава, укључујући и наше суседе, у то време.