"Фајненшел тајмс": Како је припреман Охридски споразум Београда и Приштине

Висар Имери, некадашњи лидер "Самоопредељења" на чијем је челу сад Аљбин Курти, био је један од ретких оптимиста да ће самит у Охриду довести до нормализације односа Београда и Приштине, преноси "Фајненшел тајмс": "Био сам један од ретких ентузијаста у Приштини... Сви су били веома цинични у вези са споразумом, али сам се надао да се интересовање ЕУ и САД заиста вратило у регион због безбедносних питања, и да ћемо видети побољшање."

У року од месец дана, међутим, пише лондонски лист, и Имери се придружио табору циника - Србија је наставила да утиче на политичку ситуацију на КиМ, а Приштина није била спремна на компромисе.

Руска Специјална војна операција у Украјини натерала је Запад да поново обрати пажњу на Балкан и Србију која је традиционални савезник Русије и доминантна сила Балкана. Одлучили су да покушају да натерају Београд да се окрене од Москве, заборављајући на руску подршку Реузолуцији УН 1244 којом се дефинише статус Косова и Метохије као дела Србије, обећавајући новац и брже чланство у ЕУ и претећи изолацијом и прекидом улагања, указује "Фајненшел тајмс".

Француска, некада несклона проширењу ЕУ на западни Балкан, променила је причу и удружила се са Немачком у моћан дипломатски тандем који би водио процес заједно са остатком ЕУ и САД.

Охридски самит требало је да буде тренутак када би српски председник Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти требало "да покажу какве су вође".

"После Охрида све је утихнуло", рекао је Имари. "Стекао сам утисак да је идеја била да споразум буде на папиру, а не да се спроводи. Што не значи ништа."

Следећи пут када су се Вучић и Курти састали, на самиту у Бриселу 2. маја, договор је изгледао готово мртав. Курти је поцепао предлог резолуције, одбио формирање Заједнице српских општина и изнео алтернативну идеју да српске заједнице на КиМ буду дефинисане као нетериторијалне и под строгим финансијским надзором Приштине. Вучић је то одбио.

Дан након тих разговора, главни амерички преговарач у региону, заменик помоћника државног секретара Габријел Ескобар, позвао је на стрпљење у одговору на питања "Фајненшел тајмса".

"Прошло је само месец дана и сада разговарамо о примени", рекао је он. "Имали смо мали степен напретка... ЕУ треба да настави... да приволи две стране да почну да траже компромисна решења."

Ескобар инсистира да је Охридски споразум правно обавезујући за обе стране, и каже да су САД, заједно са ЕУ, у потпуности посвећене проналажењу компромиса.

Портпарол ЕУ за спољне послове Петер Стано рекао је новинарима да ће Брисел наставити да ради на споразуму, додајући да је Курти "прекршио слово и дух споразума о дијалогу".

Вучић је предвидео да би то могао бити случај. У јануару је за "Фајненшел тајмс" рекао да су стране по питању Косова и Метохије толико удаљене да је међусобно прихватљив компромис немогућ. "Обе стране ће бити подједнако задовољне ако су подједнако незадовољне", рекао је он.

Договор кога није било

Албанци на Косову и Метохији једнострано су прогласили независност од Србије 2008. Велики број земаља то није признао, упркос притисцима Запада. Оно мало Срба што је остало, живи на северу КиМ и сматра се држављанима Србије, описује лондонски лист.

Решење предложено у Охриду у марту било је "танте за кукурику". Приштина би дозволила формирање Заједнице српских општина (ЗСО), која би имала одређена локална извршна овлашћења и којој би било дозвољено да одржава везе са Србијом. У међувремену, Београд се не би противио чланству Косова у међународним организацијама.

Курти страхује да би ЗСО могао да постане платформа која се не може контролисати, држава у држави која заступа интересе Београда. А од Србије је тражено, у суштини, да утре пут признавању Косова као суверене државе, што "Фајненшел тајмс" описује као "крајњу политичку жртву за Београд", и открива како се уопште дошло до Охрида.

Од августа до јануара "подједнако смо вршили притисак на обе стране, меру по меру, тачку по тачку", испричао је један европски званичник. "Свака страна је добила мало и дала мало. Трудили смо се да задовољимо сваку страну."

"У једном тренутку, Макрон је пренео тешку поруку Куртију: ово морате да поставите као приоритет ако желите да ствари напредују", додао је овај званичник. "Такође му је рекао да 'Косово' не може да се враћа уназад или накнадно мења своје позиције."

На крају, наводи "Фајненшел тајмс," Охридски споразум је садржао оба елемента, сваки мало разводњен. Тзв. Косово је било спремно да то потпише, али Србија није, јер Београд није хтео да пристане на признавање независности Косова и његово чланство у УН.

"Нисам потписао јер је Србија међународно призната земља, а за мене 'Косово' није", рекао је Вучић и додао да не жели никакав правни споразум са такозваном Републиком Косово.

Потписан или не, споразум је имао колику-толику подршку обе стране и требало је да буде основа за будуће преговоре, на чему инсистирају ЕУ и САД. Ипак, за неколико недеља, Охридски споразум је почео да се распада, оцењује "Фајненшел тајмс".

Први тест су били избори у четири српске општине на северу КиМ на које Срби нису изашли, тако да је гласало свега неколико стотина Албанаца. Како није постојао цензус, Албанци су изабрани за сва упражњена места на челу општина и скупштина.

Како је застој био известан, Европска комисија је следећег дана издала кратко саопштење. Изборни процес је био легалан, наводи се, али "није и не може се сматрати уобичајеним пословањем".

Охридски договор је био "права платформа" за проналажење решења, додала је Комисија. "Постоји хитна потреба за озбиљним дијалогом између владе Косова и косовских Срба на северу у том циљу. До сада је направљен мали напредак."

Срби на КиМ кажу да су спремни да преговарају али, тумачи "Фајненшел тајмс", осећају да их и Београд и Приштина искључују из разговора.

"Фајненшел тајмс" цитира Ненада Рашића који је министар у Куртијевој влади који каже да међународна заједница жели да сакрије проблеме региона под тепих. "Стабилократија је заменила демократију", рекао је он. "Поготово сада са ратом у Украјини, Запад само жели стабилност, а Вучић ће их смиривати годинама, ако ће тако остати на власти. Он никада неће престати да користи косовске Србе за своју политику."

Млађе генерације су љуте на западне силе, каже Александар Арсенијевић, локални политичар у Косовској Митровици. "Они не слушају потребе Срба", каже он. "Ово није право време за овакве изборе. Сада нема демократије. Систем је покварен."

Ако желе да учествују у демократији, грађанима је најпре потребна финансијска стабилност, додаје он. "Национализам се гноји у празном стомаку."

Европске и америчке дипломате тврде да је Запад ојачао своју одлучност. Они желе да се обе стране придржавају Охридског споразума и немају проблем да их притисну.

Брисел настоји да веже руке посебно Вучићу додавањем охридских обећања на дугачку листу прекретница за приступање ЕУ, пише "Фајненшел тајмс". Без нормализације веза са Приштином, Србија вероватно никада неће добити чланство у блоку. "То је све или ништа", каже један званичник укључен у преговоре.

За Приштину, ЕУ је "отворенија у погледу својих притисака". "Они немају друге опције осим нас", каже други званичник.

Дугорочно, и Београд и Приштина можда виде логику у ублажавању својих позиција. Вучићу не преостаје ништа осим да се окрене Западу, тврди Милош Дамјановић из БИРН-а.

Председник Србије не преостаје ништа друго него да се окрене Западу јер је "Русија далеко и слаба је, док је Запад свеприсутан и може да нанесе бол", каже Дамњановић. Али, додаје Дамњановић, Вучић мора полако да повчали потезе како би сачувао политичку базу и поене. "Он не чини ништа јавно против Русије, већ умирује захтеве САД малим корацима ка Западу", наводи аналитичар БИРН-а.

Приштини би такође могло да одговара да игра дугу игру и да Србима да више права, каже Имери, бивши лидер владајуће странке на Косову. Ако може да помогне да се Србија претвори у прозападну земљу и одвуче од Русије, то ће заузврат олакшати пут да "Косово" добије слободе које тражи.

"Курти мора да буде већи стратег у разумевању предности овог огромног геополитичког заокрета", рекао је он. "Не можемо помоћи том процесу, али не треба да га спречимо. Ако се то не догоди, враћамо се на почетак."