Амбасадори у (не)дипломатској мисији: Украјина и САД поново критикују Србију због Русије

Амбасаде Украјине и Сједињених Америчких Држава у Београду критиковале су у одвојеним изјавама учешће директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) Србије Александра Вулина на 11. Међународном састанку високих представника задужених за питања безбедности у Москви.

Амбасада Украјине је у одговору за "Радио Слободна Европа" истакла да Србија и Украјина теже чланству у Европској унији и да би Србија због тога требало да уведе санкције Русији.

"Рачунамо на то да ће се земља кандидат за чланство у ЕУ придружити заједничкој европској политици према држави агресору, Руској Федерацији", навели су у амбасади Украјине.

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил у писаној изјави за РСЕ навео је да "не би требало ико да даје легитимитет руској акцији тако што ће сарађивати са Кремљом као да је све у реду".

Некадашњи шеф наше дипломатије Живадин Јовановић за РТ Балкан истиче да стране дипломате које уживају гостопримство у Србији не би требало да се упуштају у коментарисање њених односа са трећим факторима, земљама или групацијама.

"То је основно начело дипломатије, да се дипломате не упуштају у јавно коментарисање било којих аспеката унутрашње и спољне политике једне земље и не очекује се да би ту требало да буде било каквих изузетака", наводи Јовановић.

Живадин Јовановић каже да је Александар Вулин у Москви боравио због интереса Србије, како би их афирмисао и заштитио, али и изградио контакте и дијалог са кругом партнера, поготово са онима који су пријатељи Србије и који подржавају њен суверенитет и територијални интегритет.

"Србија се и овом приликом руководила својим интересима на међународном плану и неће ићи у самоизолацију ако има прилику да учествује на мултилатералним конференцијама и форумима, поготово када се они тичу безбедности. Безбедносни форум у Русији се одржава у времену растућих глобалних тензија и ескалације притисака, а све то се одражава и на међународни положај и услове у којима Србија треба да штити своје виталне интересе", додаје наш саговорник.

Он напомиње да се Србија неће руководити тиме да ли се њени потези и активности на међународном плану подударају са вољом било којих трећих страна.

Србија има интерес да буде на међународном скупу о безбедности и да чује виђење других учесника о савременим трендовима у Европи и свету, али и да афирмише своје оцене и ставове и буде активан учесник.

"Србија тиме показује да, као земља која води уравнотежену спољну политику, не може непрекидно води дијалог само са једном геополитичком групацијом, оном коју чине НАТО и Европска унија. Српска политика уравнотежених односа са свим кључним факторима међународних односа упућује је да, паралелно са дијалогом који већ има са западним фактором, развија и учвршћује дијалог са свим другим чиниоцима. То су Русија, Кина и све друге земље које чине глобалну већину у савременом свету, а управо та глобална већина је заступљена на конференцији о безбедности. Ту су представници са свих континената и не видим да било коме то треба да смета", каже Јовановић.

Он наглашава да Србија никоме не жели да се супротстави, али да је, као и до сада, бранила своје интересе.

Када је реч о сукобу у Украјини, Јовановић каже да Србија, као мирољубива земља, жели мир у том делу Европе и света, али полази од тога да се "мир може градити само на утврђивању правих узрока сукоба".

"Мора се видети како и зашто је дошло до украјинске кризе, ко је играо какву улогу, укључујући и Сједињене Америчке Државе. Да би се обезбедио мир, морају се погледати  и уклонити узроци кризе", додаје наш саговорник.

Јовановић закључује да у свим земљама важи основно начело - да све државе имају једнако право на безбедност као недељиву вредност и да "није прихватљиво да било која земља или групација земаља гради своју безбедност на рачун безбедности других земаља или угрожавањем њихове сигурности".