Србија и Балкан
Све већи број високообразованих породичних људи користи дрогу - најчешће кокаин и амфетамин
Диана Ракетић, директорка Специјалне болнице за болести зависности, каже да се значајно већи број пацијената мора опрезно тумачити, јер је питање да ли је реално већи или се особе које имају проблем чешће одлучују да потраже стручну помоћ
У свету је 2020. године око 284 милиона људи, старости од 15 до 64 године, користило дроге. Сваки седми тинејџер у Србији пробао је неку врсту дроге. Стручњаци упозоравају да је старосна доб уживаоца наркотика све нижа, а дрога све приступачнија.
Докторка Диана Ракетић, директорка Специјалне болнице за болести зависности, каже за РТС да се ситуација са болестима зависности у протеклих пет година значајно променила – сада је много комплекснија, сложенија и тежа.
"Пре неколико година у питању су били хероин, алкохол и неке таблете. Данас наши пацијенти све више користе дроге као што су кокаин, амфетамини и марихуана. И даље опијати заузимају своје место, првенствено хероин и бупренорфин. Наравно, ту је и алкохол. Млади све чешће долазе у саветовалиште због проблема са коришћењем марихуане, али и других нехемијских зависности као што су патолошко коцкање, клађење и слично", наводи докторка Ракетић.
Истиче да сваке године бележе тренд пораста броја пацијената и додаје да имају проблем просторног збрињавања појединих група пацијената. Додаје да је тај број за 20 до 30 одсто већи од планираног већ у првих шест месеци ове године.
Др Ракетић наглашава да се значајно већи број пацијената мора опрезно тумачити, јер је питање да ли је реално већи или се особе које имају проблем чешће одлучују да потраже стручну помоћ.
Наглашава да су коцка, кокаин и амфетамини посебно у фокусу у последњих годину дана, након пандемије коронавируса, што је, како каже, тренд у целом свету и у Европској унији. Докторка Ракетић наводи да су у установи претежно пацијенти старости од 25 до 45 година.
"То је најпродуктивнија доб. Никада до сада нисмо имали тако велики број високообразованих људи, који имају породицу. Ми примамо пацијенте од 16 година па надаље, мада некада примимо и пацијенте испод 16 година, ако постоји развијена опијатска зависност. Нажалост, и то постоји", истиче докторка Ракетић.
Напомиње да је све већи број високообразованих људи који су из разних околности ушли у проблем и нарушили здравље и своју социјалну и радну функционалност.
Докторка Ракетић каже да се сада много више него претходних година користе стимулативне дроге – кокаин и амфетамини у комбинацији са алкохолом.
"Имате и нове психоактивне супстанце, то су синтетске илегалне супстанце. Рекламирају се као нове, као легалне и безбедне, а нису ни нове ни легалне и безбедне", наглашава докторка Ракетић.
Истиче да се за те супстанце не зна шта је унутра, па су вома честе озбиљне компликације узимања таквих супстанци, у смислу нарушавања менталног здравља. Ракетићева наводи да више од једне трећине младих особа заврши на психијатријским одељењима због употребе дрога, посебно нових синтетских дрога.
Како препознати да неко користи дроге?
На питање како препознати да неко у окружењу користи дроге, докторка Ракетић истиче да су у фокусу увек три синдрома – поремећај будности, поремећај понашања и поремећај расположења.
"То су три ствари које ћете увек наћи код појединца и које се смењују. Да ли је неко поспан или је сувише будан, рђав, раздражљив, све му смета, видите да је чудан у односу према породици и на послу. Евидентна је радна неефикасност и једно искључење из дешавања, како на послу, тако и у породици", објашњава докторка Ракетић.
Наглашава да је важно на време потражити стручну помоћ.
"Ако имате било какву дилему, постоји саветовалиште где можете доћи без ичега, потребна је само добра воља. Ако већ постоји потреба за лечењем, потребан је упут изабраног лекара. Када се дође у нашу установу, знамо да зависници нису ту баш добровољно, али важно је да су дошли. Наш посао је да их мотивишемо да наставе лечење", истиче докторка Ракетић.
