РТ Балкан анализа новог састанка у Бриселу: Преговарање, лудом радовање

Преговори Београда и Приштине, или боље рећи покушај преговара, последњи пут одржан је 22. јуна у Бриселу. Домаћини су били представници ЕУ Мирослав Лајчак и Жозеп Борељ, а председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти су одбили да се директно састану.

Зато су разговори одржани појединачно. Вучић је рекао да нема разлога да разговара са Куртијем док косовски специјалци не буду повучени са севера КиМ, док ухапшени Срби не буду ослобођени и док не буде формирана Заједница српских општина.

Наш избор

РТ Балкан анализа: Зашто Вучић (ни)је требало да оде у Брисел

Курти је желео да се састане са Вучићем, али није хтео да прихвати ниједан од услова Београда.

У среду ће се у седишту Европске уније састати преговарачи Београда Петар Петковић и Приштине Бесник Бисљими. Преговори ће бити одржани на техничком нивоу.

Брисел се сада нада повољнијем резултату преговора, има ли разлога за оптимизам?

У каквом духу се састају Петковић и Бисљими

Од споменутог састанка Вучића и Куртија ситуација на терену се готово нимало није променила. Срби и даље мирно протестују испред својих општинских зграда на северу, у којима су и даље косовски специјалци. Око зграда су турски припадници Кфора.

Србија је пустила тројицу Куртијевих специјалаца који су прешли административну линију да се бране са слободе. Београд је више пута навео да поседује доказе да су специјалци нарушили споразуме и прешли дубоко на територију централне Србије.

Са друге стране, Приштина је претходних дана, када је истекло 30 дана притвора, ослободила Србе који су, за разлику од наоружаних специјалаца, ухапшени без доказа и под лажним оптужбама.

Потребно је напоменути да су против ослобођених Срба подигнуте оптужнице и да ће им се тек судити.

Био је ово само још један покушај Приштине да се покаже као страна која спушта тензије, што суштински није тачно. Куртијев режим је за терористичке организације прогласио непостојећу "Северну бригаду" и "Цивилну заштиту" што му је отворило могућност да настави са хапшењем Срба.

Други покушај Приштине да се прикаже као миротворац је одлука да повуче 25 одсто специјалаца из зграда општина на северу Косова и Метохије.

Нико од западних званичника не пита шта ће уопште наоружана специјална полиција у административним зграда општина, у којима од вреднијих ствари можда има само канцеларијски материјал.

Такође, ова одлука Куртија је само козметичка, јер ће специјалци остати на северу покрајине, само неће бити у самим зградама општина, о чему смо раније већ писали.

Да ли је онда преговарање, лудом радовање?

Све позиције, и Београда и Приштине и преговарача уочи наставка преговора су јасне, каже за РТ Балкан бивши дипломата Зоран Миливојевић.

Приштина неће променити свој став, инсистираће на томе да они већ раде на деескалацији позивајући се на ове своје наводне уступке. Инсистираће на имплементацији такозваног Охридског споразума.

Београд ће тражити повлачење косовских специјалаца, ослобађање ухапшених Срба и формирање Заједнице српских општина.

Много зависи од европских посредника, који су такође своју позицију рекли, каже Миливојевић. Лајчак је рекао да тражи деескалацију, безусловно организовање нових избора и разговоре о примени Основног споразума.

"Треба очекивати да ће се на споменутим линијама разговарати. Наравно да српска страна не може да прихвати да разговара о Охридском споразуму пре него што дође до деескалације и док се све не врати у претходно стање. ЗСО је услов свих услова", напомиње Миливојевић.

Миливојевић каже да очекује да ће се поновити захтев обема странама, иако српске кривице нема, инсистираће се на Охридском споразуму и поновиће се разумевање за приштинску страну јер, наводно предузима кораке.

"Нема нових момената. Ако нема деескалације у суштинском смислу, повлачење свих снага и престанак да се наметне политичко решење силом. А то значи да се оставе градоначелници, као и да остану неке полицијске снаге", каже наш саговорник.

Напомиње да нема никаквих услова да Срби иду на некакве изборе без ЗСО, јер то онда значи да ће прихватити све што је Курти урадио, односно, тиме би му се дао потпуни легитимитет за све што је учинио, а то је за Србе неприхватљиво.

"Кад се све сабере, очекујем наставак притиска на Србију", закључује Миливојевић.

Простор за оптимизам постоји једино по питању формирања Заједнице српских општина, на чему инсистира и представник Вашингтона Габријел Ескобар који ће се обратити пред Америчким Конгресом. Међутим, напомиње Миливојевић, инсистираће се паралелно са ЗСО и применом Охридског споразума.

"Формирање ЗСО би била нека врста уступка Србији, која би ушла у примену Охридског споразума. Потребно је напоменути да је поједине одредбе тог споразума представљају де факто признање независности Косова", подсећа овај искусни дипломата.