Србија и Балкан
Необавештеност или геополитичка освешћеност: Зашто се млади у Србији "хладе" од Запада?
Резултати новог истраживања Кровне организације младих Србије уопште не чуде, каже за РТ Балкан Ђорђе Вукадиновић
Чињеница да су млади у Србији све скептичнији према Западу, а отворенији према Истоку, уопште не чуди и у складу је са налазима многих скорашњих истраживања, а њихов став има велики удео у томе што се српска јавност у целини "хлади" од Запада, каже за РТ Балкан политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, главни уредник "Нове српске политичке мисли".
Ново истраживање Кровне организације младих Србије показало је да 36 одсто младих у Србији гаји негативне ставове према Европској унији, индиферентан је сваки други, а тек скоро сваки пети испитаник позитивно мисли о том блоку.
"Млади у овом тренутку не виде ЕУ као гарант стабилности, безбедности и неког просперитета", наводи генерални секретар те организације Миљана Пејић.
Док Пејић овакво расположење међу младима приписује замору од спорог тока интеграције Србије у ЕУ, јавном дискурсу и њиховом "емотивном утиску" о спољној политици, а свему томе, наводи, доприносе дезинформације, лажне вести, тренутна геополитичка ситуација, а ништа мање дијалог Београда и Приштине, Вукадиновић истиче да овакви ставови узимају све више маха код младих баш зато што су они образованији, критичнији и боље обавештени о геополитичкој стварности данашњице.
Вукадиновић напомиње да је стереотип "са којим добар део наше овдашње, евроатлантске јавности барата", а који постулира да се такво расположење приписивало конзервативним и необразованом бирачком телом, у ствари "далеко од реалности".
"Они тешко прихватају да је расположење у Србији такво, односно да се прилично променило, када је реч о евроатлантским интеграцијама, па се онда теше тиме да су необразовани и старији људи они који дају тај резултат у збиру", каже Вукадиновић.
"Сада управо урбани центри дају тај евроскептични налаз, као и скептичније одговоре од просечне популације. Млади, образованији и обавештенији, управо због те боље обавештености, сада су критичнији према евроатлантским интеграцијама од њихових родитеља, или становништва у неким можда мање развијеним и урбаним срединама", истиче наш саговорник.
Кад је реч о "атлантском" делу, односно НАТО-у, онда је то "буквално катастрофа", што ће рећи једноцифрени нивои подршке. Кад је реч о ЕУ, ту је ситуација донекле другачија, односно ту је подршка негде око 40 одсто, напомиње Вукадиновић.
Како додаје, резултати истраживања Кровне организације младих Србије у складу су са налазима које добија НСПМ, али и онима које у последње време добијају други истраживачи и агенције, иако их, како напомиње, "многи гурају у други план".
