РТ Балкан истражује: Како ћемо убудуће отварати боловање?

Министарка здравља Србије Даница Грујичић најавила је предлог измена Закона о здравственом осигурању, а највећа промена односи се на дужину боловања које је могуће отворити без провере комисије.

Она је у интервјуу за "Политику" истакла да измене Закона предвиђају да ће лекари опште медицине пацијентима убудуће моћи да отворе боловање без провере комисије најдуже две недеље, а не два месеца, као што је до сада био случај.

Професор медицине рада доктор Петар Булат за РТ Балкан оцењује да вероватно постоје подаци на основу којих се министарка здравља определила за такво решење.

"Злоупотреба боловања постоји, то је јавна тајна, а видећемо да ли ће ова мера то спречити. Могуће да хоће, али наш народ је довитљив. Мислим да је рано да се коментарише док не видимо како ће изгледати правилник којим се регулише одобравање боловања", каже Булат.

Предлог измена Закона предвиђа и да ће контрола убудуће бити на комисијама, са изузетком за онколошке пацијенте који пролазе вишемесечну терапију, као и пацијенте који су тек изашли из болнице после тешке кардиохируршке операције. Овај посао обављаће само једна комисија која ће одлучивати о лечењу пацијената, али се још не зна да ли ће се налазити у Министарству здравља или у Фонду здравственог осигурања.

Булат напомиње да верује да ће бити још изузетака, али и појашњења након што на снагу ступе измене Закона о здравственом осигурању.

Радници не иду на боловање због мање плате

Ранка Савић из Асоцијације независних синдиката Србије (АСНС) каже да је ова информација прилично изненадила и додаје да су прве реакције Синдиката изузетно негативне.

Она наводи да су информације које су се у медијима појавиле нетачне, попут оне да је Србија међу водећим земљама по коришћењу боловања.

"То није тачно, а оно што је, нажалост, тачно је да је Србија земља у врху по броју оболелих од карцинома, али и кардиоваскуларних болести. У том контексту не треба ни да чуди што је боловање појачаније. Са тог аспекта Србија није уопште у врху земаља у којима радници непримерено, или у великом обиму, користе боловање", додаје Савић.

Она истиче да, према ономе што јој је познато, радници у Србији избегавају коришћење боловања из простог разлога јер на боловању добијају само 65 одсто зараде.

"Такође, већина послодаваца је увела стимулацију за све оне који немају боловање током једног месеца, а она иде од 5.000 до 15.000 месечно", каже наша саговорница.

Зато су, оцењује, најављене измене Закона "потпуно непримерене и непотребне", и јер постоји проблем са бројем запослених лекара и медицинског особља.

Додаје да ће синдикат реаговати и убрзо упутити допис Министарству и министарки и изразити "огромно незадовољство".

"Неће се ништа постићи ни да то буде усвојено. Постоји могућност да радник буде на боловању две недеље, па да ради два дана, па поново отвори боловање, ако већ жели да злоупотребљава. Радници у Србији морају да имају веће плате, бољи стандард, да поправимо здравствени систем који је, по свима нама, поприлично урушен и лош, јер се на неке прегледе чека годину дана и више", оцењује.

Председник Новог синдиката здравства Србије Живорад Мркић наводи да тај синдикат сматра да је већи проблем од злоупотребе боловања то што велики број запослених који су болесни и којима је потребно озбиљно, можда и дуже лечење, не користи право на боловање, него и поред тога што су болесни раде.

"Или се сувише рано врате са боловања, или се врате, а да нису потпуно опорављени јер кажу да не могу да издрже да им се одбија 35 одсто од плате за време боловања", објашњава Мркић.

Каже да је истина да одређен број запослених злоупотребљава право на боловање, али подсећа да је Законом о раду предвиђена санкција за злоупотребу боловања - отказ уговора о раду.

"Послодавац има право, ако сумња да је запослени заиста болестан, да га упути у овлашћену здравствену установу која је акредитована за то, као на пример Медицина рада, која ће да потврди да ли је запослени оправдано или неоправдано на боловању. Испада да Министарство здравља нема поверење у наше изабране лекаре", оцењује Мркић.

Додаје да су често, по отварању боловања, потребни специјалистички прегледи, лабораторијске и рендгенске анализе, а тај процес обично траје дуже од две недеље.

"Трећа, а можда и најважнија ствар је, да ћемо, због једног процента који злоупотребљава боловање, казнити све. Многе болести не могу да се излече за две недеље. Људи ће морати у сред болести да иду пред комисију, а то су доктори који први пут виде тог пацијента. Највише штете ће имати честити радници, који на боловање иду када су болесни, а то је већина запослених", закључује наш саговорник.

Најдуже боловање трајало пуну деценију

Према подацима РФЗО, осигураници су на дужим боловањима најчешће због повреда, болести мишићно-коштаног система, тумора, болести система крвотока и душевних поремећаја. Једна четвртина ове категорије јесу труднице.

Најдуже одсуствовање с посла због болести трајало је пуну деценију. Према подацима РФЗО, 2020. године на боловању дужем од месец дана било је 35.000 запослених више него годину пре тога, а 2021. још 14.000 више у у односу на 2020.

Подаци РФЗО показују и да је прошле године извршено само око 2.500 провера боловања, што је око осам одсто од укупног броја донетих оцена о привременој спречености за рад. У 12 одсто случајева утврђене су неправилности.