"Колективни Запад покушава да ломи зубе колективним Србима": Како је Додик постао главна мета напада

Запад је до сад против председника Републике Српске и лидера СНСД-а Милорада Додика испробао све могуће мере. Од 2017. налази се на америчкој црној листи, од 2022. санкције су уведене и његовој породици.

Вашингтон је недавно проширио санкције и на Додикове политичке сараднике.

Међутим, ове мере нису донеле Западу жељени резултат - да председника РС изолују у политичком и економском смислу, јер Додик нити путује у западне земље, нити у њима поседује имовину.

Како санкције нису уздрмале Додика, већ служе као својеврсни орден за отпор неоколонијализму, остала је још једна, последња степеница како би Запад постигао свој циљ - оптужница без било каквог покрића. 

Наш избор

Запад преко Уставног суда БиХ спроводи државни удар: Може ли Република Српска да одбрани права Срба

Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло је оптужницу против Додика и директора Службеног гласника РС Милоша Лукића због "непоштовања одлука високог представника Кристијана Шмита" које Бањалука не признаје, јер Савет безбедности УН никада није званично изабрао Шмита на функцију.

Да је у питању политичка одлука, а не правосудна, како то Сарајево тврди, јасно је по казни која се тражи - забранити Додику политичко деловање.

Ова одлука Тужилаштва показује најбоље зашто је Додик покренуо одбрану Дејтонског споразума - правосудни систем Босне и Херцеговине не врши своју дужност.

Одлуке се већ дуже време доносе прегласавањем и на штету српског народа, што је био разлог да Бањалука покрене акцију да заштити своја права која јој по Дејтонском споразуму припадају.

Зато је Народна Скупштина Републике Српске (НСРС) донела Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.

Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, који у Републици Српској није признат, тај закон је поништио, а НСРС је потом усвојила и Закон о необјављивању Шмитових одлука у Службеном гласнику Републике Српске.

Колективни Запад против "колективног Србина"

Шта је циљ оптужнице најбоље је објаснио политиколог и професор Ненад Кецмановић који оцењује да они који стоје иза ње добро знају да би уклањањем Додика са политичке сцене "колективни Запад поломио зубе колективном Србину".

"Додик је постао један од неколико лидера отпора неоколонијализму. Не као најјачи, али јесте као првоборац тог отпора и тиме је РС учинио већом и јачом него што јесте", рекао је Кецмановић за Срну.

Према његовом мишљењу, не треба сумњати у то да ће Додик и овога пута без комплекса инфериорности узвратити још жешће, али да је у овом случају подршка народа кључна, јер све док протекторат види да је већина активна и да опозиција реагује патриотски, неће стати, али хоће застати.

Проблем Запада, на који Додик непрестано указује је то што Шмит није изабран у савету безбедности УН, како би требало. То је за РТ Балкан потврдила портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, која је рекла да Шмит није био, нити је сада, високи представник у БиХ.

Захарова за РТ Балкан: Шмит није високи представник у БиХ, то место је две године упражњено

"Место је упражњено већ две године", казала је Захарова.

Запад је у ланцу Стејт департмент - амбасада САД - Савет за примену мира - високи представник остао без последње оперативне карике, указује Кецмановић.

"И уместо да се љуте на Русију и Кину које су гласале против његовог избора, Шмит се окомио на РС. Ако хоће да постане високи представник, он треба да тражи пријем код председника Русије Владимира Путина и Кине Си Ђинпинга, а не да трчи за Додиком и прогања га", сматра Кецмановић.

Саопштење америчке амбасаде и Високог представника као да је писала иста особа

Ко стоји иза прогона Додика било је јасно након вести о подизању оптужнице, јер се прва огласила амбасада САД у Сарајеву речима да је у питању "важан корак у провођењу владавине права, која је темељ сваке демократије".

"Закони БиХ важе за све грађане. Ниједан појединац не стоји изнад закона. Очекујемо од институција БиХ и свих грађана да поштују релевантне процесе укључене у поштовање тих закона", стоји у објави Амбасаде САД на Твитеру.

Исте фразе употребљене су и у саопштењу Канцеларије високог представника у којем се наводи да је "поштовање законског и уставног оквира и подржавање владавине права од суштинског значаја за свако демократско друштво".

"То је обавеза за свакога јер нико није изнад закона. ОХР позива све грађане и званичнике да поштују законе", наводе из ОХР-а.

Суд БиХ има рок од 15 дана да одлучи о оптужници Тужилаштва. Адвокат Горан Петронијевић покренуо је иницијативу за формирање Савета за одбрану Милорада Додика.

Петронијевић је у изјави за РТРС рекао да нема дилему да Кристијан Шмит и његови "сарајевски послушници" најгрубље газе Дејтонски споразум, руше Устав БиХ и крше Повељу Уједињених нација.

Анализа РТ Балкан: Дејтонски споразум - 27 година од потписивања и оно што је од њега остало

Да Додик у БиХ не би био сам против свих, писмо подршке су послали амбасадори и генерални конзули БиХ из реда српског народа. Најавили су да ће у свом даљем раду појашњавати да мере САД, Велике Британије и дела ЕУ урушавају уставни поредак БиХ и борити се за уставни поредак БиХ прописан Дејтонским споразумом.

Ретки су гласови разума из међународне заједнице, међу којима су се нашли мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто и хрватски председник Зоран Милановић.

На глобалном нивоу у току је хајка на политичаре који се отворено супротстављају међународном либералном мејнстриму, храбро заступајући националне интересе, тврди Сијарто.

"У Сједињеним Америчким Државама, најперспективнији кандидат за наредне председничке изборе суочава се са кривичним пријавама. У Словачкој је ухапшен истакнути лидер најперспективније странке за предстојеће парламентарне изборе, док је у Босни и Херцеговини подигнута оптужница против демократски изабраног лидера српске заједнице", написао је Сијарто на Твитеру.

Милановић је пак немачког пензионисаног политичара Кристијана Шмита назвао правим именом - колонијални управник у БиХ, указујући на то да Савет безбедности УН није Шмита изабрао за функцију по којој се представља у јавности.

"Кристијан Шмит користи своја овлашћења како би заштитио себе. Кад тим истим овлашћењима треба да заштити права једног народа у тој земљи онда - баш нема времена", поручио је Милановић коментаришући оптужницу против Милорада Додика.