РТ Балкан анализа: Има ли Србија право на Дан жалости?

У Србији и Републици Српској данас се обележава Дан жалости због трагичних догађаја на Косову и Метохији у којима су погинула тројица Срба - Стефан Недељковић, Игор Миленковић, Бојан Мијаиловић и припадник полиције тзв. Косова Африм Буњаку.

То је најгори сигнал који је Србија могла да пошаље региону и евроатлантској заједници, рекао је премијер Албаније Еди Рама и поручио да Београд таквим прокламацијама распирује пламен оружаних сукоба, уместо да отвори истрагу о члановима криминалне групе.

"Помрачење ума", оценио је портал "Кликс.ба", коментаришући црно-беле насловне стране београдских дневних листова и њихово извештавање о страдалим Србима у недавном инциденту на КиМ.

До сада је углавном било замерки због прослава дана српског јединства, српске државности, или других српских радости. Но, дошла је на ред и српска жалост. 

Ако се има у виду да је обележен Дан жалости на "Косову" због убијеног полицајца, те да званичног извештаја о томе шта се десило још нема, има ли Србија право да жали за страдалим Србима? Тачније, имају ли међународна заједница и "истакнути појединци" право да пребацују Србији што је завијена у црно?

Битка за наратив 

Међународна заједница у вези са свим што се десило на КиМ нема коначан и јединствен став, подсећа за РТ Балкан социолог Владимир Вулетић и додаје да се и Рамина изјава мора ставити у тај контекст. 

"Сада се води борба и врши се притисак да се читавом догађају да тумачење које одговара приштинској страни. У зависности од тога како ће се протумачити недавна збивања, биће одређени даљи кораци, а досадашња политика ће се наставити или редефинисати. Дакле, све изјаве и понашања у међувремену - па и коментари о проглашењу Дана жалости - део су стратегије да се утиче на оне који ће у крајњој линији дефинисати шта се десило и донети одлуку да ли ће се преговори наставити и у ком формату", истиче Вулетић. 

Он подсећа да је у питању Дан жалости "за све грађане Србије који су дали живот, за све који су погинули" и оцењује да све што се десило не иде на руку Србији.

"Тиме се доводи у питање све што је урађено у последње време. Курти је био у нокдауну, а ово га је - у политичком смислу - дигло из мртвих. Сад ће сви који су на Куртијевој страни покушавати да га што више оживе, а да нашу позицију отежају", наводи Вулетић. 

Безброј разлога за жалост

Очигледно је да из политичких разлога наше регионалне комшије, али и велике силе на Западу, не третирају овај догађај у контексту свих претходних ситуација насиља искључиво над српским цивилним становништвом, већ га третирају одвојено и то без поузданих информација како је уопште дошло до сукоба, истиче за РТ Балкан редитељ Драгослав Бокан.

"Они који желе мир на Балкану, они ће на прави начин прихватити ову одлуку и Републике Србије и Републике Српске о проглашењу Дана жалости за побијене Србе који су у сваком случају - без обзира на разлоге, мотиве, степен кривице или заслуга - учествовали у свему овоме. Они су страдали искључиво због свих претходних догађаја којих је безброј, а који су стопроцентно и без иједног изузетка били на српску штету и крв која је проливана до сада била је искључиво српска", наводи Бокан.

По његовим речима, они који тако посматрају ствар су добронамерни, дају шансу миру и шансу "да се Балкан не претвори у буре барута, а КиМ у поприште једне огромне међународне битке која би била нешто између балканског и светског рата".

Коментаришући оне који ствари не гледају у историјском контексту или оне који потенцирају грешке српских власти, Бокан оцењује да је то "као да ставиш неког на врелу плотну, а онда ти се не допада нескладност покрета и недовољна отменост понашања на врелој плотни".

Неугодна питања

Нажалост, много је мање оних који смирују напетости и покушавају да дођу до неког решења, примећује наш саговорник. 

"Многи као да се радују, то се осећа између редова, чак и у Београду, да не говоримо о Загребу, Сарајеву, Бриселу или Вашингтону. Радују се овој ситуацији да не би морали да одговарају на неугодна питања: због чега Еулекс и Кфор не штите српско цивилно становништво, укључујући ту и децу, на коју је пуцано, која су претучена, застрашивана, плашена и терана на начин који подсећа једино на нацистички прогон Јевреја у Другом светском рату", сматра Бокан. 

Када је у питању Рамин коментар о проглашењу Дана жалости у Србији, Бокан наводи да "не постоји ни један једини проценат суверености у деловању Тиране, а камоли Приштине, те да се оно што они говоре или чине одређује у неким другим центрима далеко од Балкана".

"У том смислу можемо да очекујемо да Рама пристане или не пристане, каже или не каже било шта што му буде сугерисано у Бермудском трогулу који чине Вашингтон, Лондон и Брисел", оцењује.