Србија и Балкан
Додиков саветник за РТ Балкан: Немачком суду подносимо тужбу против Шмита
Поред кривичних дела које чини у Босни и Херцеговини, према оцени Огњена Тадића, Кристијан Шмит врши кривична дела и према Немачкој, чији је држављанин, али крши и Бечку конвенцију о дипломатским односима из 1961, што је тешка повреда међународног права
Кристијан Шмит се лажно представља као високи представник и имитира дипломатски статус, због тога ће Република Српска, да би одбранила и сачувала Дејтонски споразум који урушава овај неименовани странац, помоћ затражити од правосуђа СР Немачке, чији је Шмит држављанин, наводи за РТ Балкан саветник председника РС Милорада Додика Огњен Тадић.
Након престанка мандата Валентина Инцка, Савет безбедности Уједињених нација није донео релевантну резолуцију о именовању новог високог представника. Упркос томе, каже Тадић, у БиХ се појавио немачки држављанин Кристијан Шмит који од 2021. покушава да узурпира функцију високог представника.
"Користећи утицај дела земаља које су му пружиле подршку, као и сложене политичке односе у земљи, поступак нелегалне узурпације имао је ограничене резултате у једном делу БиХ тј. у Федерацији БиХ. Тамо је Кристијан Шмит извршио суспензију уставног поретка на 24 сата, да би инсталирао нову Владу Федерације БиХ. Како у Републици Српској њега не прихватамо и не признајемо за високог представника, Шмит је покушао да свој утицај наметне на силу: написао је одлуку којом наводно мења Кривични закон БиХ. Овим је противуставним путем увео ново кривично дело по којем је непоштовање одлука високог представника кажњиво затвором у трајању од шест месеци до пет година", објашњава саветник председника Републике Српске.
На основу тога, наводи наш саговорник, а уз помоћ Суда и Тужилаштва БиХ које је подређено странцима, води се поступак против председника Републике Српске Милорада Додика и директора Службеног гласника Републике Српске Милоша Лукића.
"Шмит је учинио и бројне друге ударе на Дејтонски мировни споразум, те подстрекивао и делимично успео у томе да и део органа Федерације БиХ и дела функционера БиХ који долазе у те органе из Федерације БиХ наведе на грубо кршење Дејтонског мировног споразума. Очито је да је у досадашњем покушају узурпације функције високог представника Кристијан Шмит извршио и више различитих кривичних дела", указује Тадић.
Он наводи само нека од кривичних дела за која ће тужити Шмита: напад на уставни поредак због наметања одлука о изменама или допунама закона које једино Парламентарна скупштина БиХ и друга законодавна тела у БиХ и ентитетима могу доносити; упућивање и пребацивање оружаних група људи, оружја и муниције на територију БиХ путем организовања наоружаног обезбеђења које чине страни држављани, а које га обезбеђује док он кривично делује у БиХ у смислу активности које представљају напад на уставни поредак; кривотворење службене исправе путем подстрекавања службеника Министарства иностраних послова БиХ да му изда нелегалну дипломатску легитимацију, иако не постоји релевантна резолуција Савета безбедности, а у чему је као саучесника имао бившу министарку Бисеру Турковић и тако даље...
"Осим тога, ту је и основана сумња да крши немачке законе који се односе на то да Кристијан Шмит прима плату представљајући се као високи представник, за шта не постоји правни основ, па је питање на основу чега плаћа порез у Савезној Републици Немачкој и да ли га уопште плаћа или се позива на дипломатски статус. Посебну тежину има и кршење Бечке конвенције о дипломатским односима из 1961. године, јер се Кристијан Шмит лажно представља као високи представник и имитира дипломатски статус, иако то није у складу са Дејтонским споразумом који такав статус даје само лицу које је функцију високог представника добило од стране Савета безбедности", истиче Огњен Тадић.
Иако је на први поглед јасна основаност ових навода, наш саговорник наглашава да, Суд и Тужилаштво БиХ нису у стању да чувају уставни поредак од оваквих напада.
"Због тога постоји јасан став да се помоћ за излаз из ове ситуације треба тражити у правосуђу Савезне Републике Немачке, чији је Кристијан Шмит држављанин. То ће бити озбиљан тест и за Немачку, од које се очекује да заустави злочине свог држављанина и спречи даље кршење Дејтонског мировног споразума које чини", наглашава наш саговорник.
Институција високог представника за БиХ, односно ОХР, успостављена је на основу Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Потписнице Анекса 10 споразума - бивша Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Савезна Република Југославија, Федерација Босна и Херцеговина и Република Српска, тражиле су да високи представник буде именован у складу са релевантном резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација. Од тада, па до окончања мандата последњег високог представника Валентина Инцка, поштована је та одредба.
