Незадовољство због центара за мигранте у Албанији: "Италијански Гвантанамо ван ЕУ стандарда"

Хиљаде избеглица и азиланата спасених из Медитерана италијанским бродовима биће смештени у центрима у Албанији, након споразума између премијера Едија Раме и његове италијанске колегинице Ђорђе Мелони. 

Одлука је изазвала контроверзу у обе земље, пре свега због притужби на недостатак политичког консензуса и гласања у парламенту. Реакције су стигле и из ЕУ, одакле су упозорили да се морају поштовати национално и међународно право, пише "Еурактив".

Споразум Едија Раме и Ђорђе Мелони: Италија размешта до 39.000 миграната у Албанији

Покренута су и питања људских права и ризици због неадекватног надзора, с обзиром на то да су слични договори са другим земљама одбијени или оспоравани на суду.

Према новом споразуму, две области на северу Албаније користиће се за прихват, процену и обраду тражилаца азила и избеглица.

Уз финансирање из Италије, споразум се односи само на оне које на мору спасе италијанска обалска стража или морнарица, а не добротворне организације. Такође се не односи на малолетне особе, труднице или друге угрожене особе.

Више од 145.000 људи покушало је да се домогне обала Италије током 2023. године, у поређењу са око 88.000 у истом периоду 2022.

Мелони је обећала да ће сузбити миграције, али проналажење решења није било лако. Позиви из крајње десничарске партије "Браћа Италије" захтевали су да се такви објекти поставе ван Европске уније, предлажући, на пример, северну Африку, али ниједна земља није била вољна да то размотри.

Рама је рекао да Албанија не може да реши мигрантски проблем Италије, али може да помогне и сарађује.

"Имамо историју гостопримства", подвукао је Рама, подсећајући да је Албанија дочекала више од пола милиона ратних избеглица и такође дала уточиште хиљадама авганистанских жена и неколико хиљада Иранаца када је НАТО напустио Авганистан.

По доласку у центре под италијанском јурисдикцијом, италијански званичници ће се бавити процедурама искрцавања и идентификације и успоставити први прихватни центар и скрининг. Процењује се да би годишње могло да се обради између 3.000 и 39.000 захтева за азил.

Појединци ће остати у Албанији онолико дуго колико је потребно за обраду њиховог захтева, поручила је Мелони.

"Намеравамо да центри буду оперативни следећег пролећа", рекла је она, додајући да ће албанска полиција гарантовати безбедност.

Међутим, тај потез није се свидео свима у Тирани.

Члан Председништва опозиционе Демократске партије Белинд Келичи успротивио се споразуму, наводећи да је узет "без скупштинске расправе, без политичког консензуса, без јавне анализе и транспарентности, без давања детаља о потписаном споразуму, не питајући никога".

Он је додао да је Тунис недавно одбио исту понуду Италије, те споразум назвао "издајом Албаније" и "нелојалношћу земљи". Он је рекао да десетине хиљада младих људи напуштају земљу сваке године док их Рама "замењује илегалним имигрантима".

Остала негодовања тичу се давања суверенитета Италији на албанском тлу и начину на који се може десити било каква репатријација из Албаније без билатералних споразума.

"Постигнути споразум изгледа као опасна збрка, врло нејасна", рекао је Пјерфранческо Мајорино из Италијанске демократске партије.

Његове италијанске колеге тврде да Италија ствара италијански Гвантанамо ван међународних стандарда и ЕУ, "без могућности да проверава услове људи који су затворени у овим центрима".

Италијански министар спољних послова Антонио Тајани инсистирао је да споразум јача њихову водећу улогу у Европи и отвара "нове путеве сарадње на Јадрану против нерегуларних миграција и заустављања трговине људима".

Европска комисија такође није консултована о договору. Додали су да споразум тек треба да буде имплементиран у италијански закон.

Они су, међутим, упозорили да сваки споразум мора у потпуности поштовати право ЕУ и међународно право.

Мигрантска криза од Пирота до Суботице: Каква је улога албанске мафије у шверцу људи кроз Србију?

Последњих година, кружиле су и гласине о томе да је Албанија спремна да постигне договор са Уједињеним Краљевством о процесуирању тражилаца азила на територији УК. Док је Тирана то жестоко негирала, Лондон је покушавао да постигне контроверзни споразум са Руандом, који је предмет текућег судског поступка због незаконитости.

Нејасно је да ли би споразум између Италије и Албаније такође могао да постане предмет сличних правних заврзлама.