Србија и Балкан

Има ли правде за српске жртве на КиМ: Колико ће трајати суђење Тачију и бившим лидерима тзв. ОВК?

Од подизања оптужница пре три године, а посебно у последњих осам месеци од кад је почео процес у Хагу, суђење прате застрашивања оних који би требало да сведоче о злоделама и одавања идентитета заштићених сведока
Има ли правде за српске жртве на КиМ: Колико ће трајати суђење Тачију и бившим лидерима тзв. ОВК?© Pierre Crom

У Специјализованим већима за Косово и Метохију у Хагу данас је, осам месеци од почетка процеса, настављено суђење бившим лидерима тзв. ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију.

Како овај процес од почетка, од подизања отужница пре три године, прате контроверзе око застрашивања оних који би требало да сведоче о злоделама ове четворице и одавања идентитета заштићених сведока, Судско веће је пре три недеље забранило посете Тачију, Весељију и Сељимију, због сумње да су њих тројица особама које су их посећивале у притворској јединици "одавали заштићене сведоке" у покушају да их спрече да сведоче.

Суђење Тачију и другим командатима ОВК у Хагу почело је 3. априла, две и по године после подизања оптужнице. У првом појављивању пред већем бивши председник тзв. Косова Хашим Тачи није негирао да су се десили бројни ратни злочини на КиМ, али је кривицу покушао да свали на друге. У своју одбрану рекао је да је "сва моћ била у рукама локалних команданата седам оперативних зона, а не у његовим".

Осим присилног затварања углавном Срба и других неалбанаца, у оптужници је наведено да су четворица оптужених одговорни за најмање 102 убиства. Тужилац Џејмс Пејс навео је на почетку суђења да су заробљеници држани у лошим условима, да су били везани ланцима, да нису добијали храну.

"Притвори су на одређеним локацијама били толико лоши да су неки мислили да им је смрт боља опција", рекао је тужилац и додао да су оптужени за све ово знали.

Тужилац је даље навео и да су заробљеници били премлаћивани или физички злостављани, да су неке од метода мучења биле ударање палицама по телу, резање ножевима по телу, мучење струјом, повређивање врелим воском и друге, да су неки од заробљеника били приморавани да копају сопствене гробове и да су неки премлаћивани док нису изгубили свест.

Сведочења Срба

Први српски сведок, под шифром 3540 појавио се пред судом у Хагу почетком јуна месеца. Испричао је да је радио као шумар у околини Подујева када су га припадници ОВК августа 1998. разоружали и заробили а затим 56 дана држали у притвору где су га премлаћивали и злостављали на друге начине. Испричао је и да је затим изведен пред "преки суд ОВК" где га је неки старији човек питао да ли је агент војске и полиције. Кад је рекао да није, добио је ударац кундаком у врат и "више се ничега не сећа". Причао је и о страшним премлаћивањима у затвору у Бајгори, док су њему и другим затвореницима биле везане очи.

Почетком августа, сведочила је и Драгица Божанић, некадашња затвореница тзв. ОВК којој су отети и убијени малолетни син, 16-годишњи Немања и супруг Младен као и више блиских рођака. У потресном сведочењу, Божанићева је испричала да је била затворена у селу Зочиште са женама из свог и околних села, да нису имале информације о својим ближњим.

Младена је, како је испричала, последњи пут видела у месту Печани, пре тога она и друге жене из Зочишта и Оптеруше биле су у манастиру Зочиште све док и манастир није нападнут.

"Пала је граната на ћошак спаваоне монаха. Монах нам је рекао да морамо да се предамо, окачили су бели чаршав и рекли 'предајемо се'. Одатле су нас спровели у центар и одвезли у село Сметиште и ту су нас једног, по једног испитивали. Гледали су нас, нисмо смели да се померимо", рекла је Божанићева.

Сведочила је и да оно што је преживела не би пожелела ни једном родитељу.

"Када су ми одвели сина, пола срца су ми однели, умрећу са тим, а последњи мој дах ће бити за мог сина и супруга. Идем на крај света само због истине, не причам ништа што је лоше, што није, испричала сам оно што ми је најтеже, што ме највише болело", навела је Божанићева и додала да после такве несреће није било могуће вратити се у село у коме је пре рата и отмице живела породица.

Како је планирано, у овом процесу биће саслушано укупно 86 сведока тужилаштва и 159 жртава које учествују у поступцима.

Осам месеци од почетка процеса, нема назнака колико би суђење вођама тзв. ОВК могло да траје.

Тростепено доношење коначне пресуде

Адвокат из Приштине Том Гаши за "Косово онлајн" изјавио је да је уверен да се овај процес неће брзо завршити и да би могао да траје и целу деценију.

"Специјални суд је саопштио да ће само испитивање сведока тужиоца трајати више од две године, а по мом мишљењу суђење ће трајати између пет и десет година због тростепеног нивоа доношења коначне пресуде. Након првостепене пресуде и тужиоци и одбрана имају право на жалбе о којима одлучује жалбено веће, другостепени суд. И након те пресуде обе стране имају право да се обрате трећестепеној инстанци", рекао је Гаши.

Београдски адвокат Бранко Лукић, који је пред Хашким трибуналом бранио команданта ВРС генерала Ратка Младића, за "Косово онлајн" рекао је да је најмање битно колико ће трајати процес против Тачија, јер је овај суд већ сада суочен са озбиљнијим проблемом заштите сведока, али и намером да се после Срба и над Албанцима примени "монструозна теорија" - удружени злочиначки подухват.

"Треба пружити прилику овом суду да се види шта ће и како ће да ради. Као проблем видим, а то смо видели и пред Трибуналом који је судио за злочине почињене у бившој Југославији, да је у предмету Харадинај тужилаштво било онемогућено да изводи доказе пошто је више од 40 сведока елиминисано. Ми знамо да је и пред овим Трибуналом вођен поступак против Гуцатија који је осуђен на више од четири године и видимо да је 18. октобра пуштен на условну слободу. А он је одавао податке о заштићеним сведоцима и документима. Дакле тај суд није успео да заштити сведоке. Имајући у виду чињеницу да су сведоци раније убијани то је велика претња за све сведоке који треба да учествују у поступку против Тачија. Не само да је контрола суда у пуном обиму успостављена од стране америчког тужилаштва него имамо и чињеницу да сами Албанци са KиМ контролишу сведоке, или их елиминишу или их застрашују. Људи не смеју да сведоче. Мислим да ће бити великих проблема у самом поступку Тачију", рекао је адвокат Лукић.

Треба имати у виду и да је према различитим изворима и проценама, на Косову и Метохији од доласка међународних снага, односно од 2001, како се сумња, убијено најмање 15 сведока у случајевима против лидера, команданата, бораца тзв. ОВК како они својим сведочењима не би угрозили оптужене. У случају тзв. "дреничка група", односно суђења Харадинају, помиње се да је на различите начине "елиминисано", односно није се појавило на суђењу чак 40 сведока. У неким случајевима сведоци су страдали у саобраћајним несрећама, у другим радило се о наводним самоубиствима, у трећим људи су налажени мртви поред путева... У другим случајевима било је довољно само застрашивање.  

Иначе, Тачијеви браниоци у овом процесу су адвокати Грегори Кихо и Лука Мисетић који су били браниоци и хрватског генерала Анте Готовине, који је 2012. правоснажно ослобођен пред Трибуналом.

Адвокат Кадрија Весељија је Бен Емерсон који је бранио Рамуша Харадинаја, који је такође ослобођен оптужби пред Трибуналом. Емерсон је на почетку суђења рекао да тужилаштво неће моћи да докаже кривицу за злочине који се Весељију стављају на терет, те да нема сведока који би та дела потврдили. Емерсон је остао упамћен и по томе што је после ослобађајуће пресуде Харадинају напао тужитељку Карлу Дел Понте зашто је уопште подизала оптужницу против Харадинаја.

image