Србија и Балкан
Нови захтев Загребу: Истражити подручје Јасеновца и неексхумиране гробнице
У Хрватској има много масовних гробница које нису откривене или се за њих зна, али никада нису ексхумиране, нити су жртве достојно сахрањене - такав је случај у Доњој Градини, која је током Другог светског рата чинила јединствен комплекс са Јасеновцем, каже Душан Басташић из Удружења "Јадовно"
Међународна алијанса за сећање на Холокауст (ИХРА), коју чини 35 држава чланица, упутила је Загребу захтев да се мапирају сва места на којима су постојали логори у НДХ и да њихова мапа буде доступна на улазу у Спомен-подручје Јасеновац, као и да се изврше озбиљна археолошка истраживања те локације.
Да ово има смисла и да је могуће наћи нове доказе злочина, па и земне остатке жртава, показује случај масовне гробнице на Велебиту, откривене после осам деценија. Пронашли су је случајно хрватски спелеолози 2021, али се доскоро о њој ћутало.
Захтев ИХРА за археолошким истраживањима подручја јасеновачког логора, званични Загреб би, ако има вољу, ипак могао да испуни брже него захтев исте Алијансе да споменик "Камени цвет" и простор меморијала Јасеновац кандидује за Унескову листу светске баштине. Разлог је тај што сама процедура уласка на списак 1.199 заштићених добара, траје годинама.
Ипак, важно је да је ИХРА покренула ову инцијативу, а званичном Загребу биће тешко да се опере пред очима јавности уколико пренебрегне овако важан захтев, имајући у виду велики значај неговања културе сећања у свету.
Када су у питању масовне гробнице из доба НДХ, према речима Душана Басташића, председника Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић - Јадовно - Паг 1941, познатијег као Удружење "Јадовно", у Хрватској је много масовних гробница које нису откривене или се за њих зна, али никада нису ексхумиране, нити су жртве достојно сахрањене.
"Такав је случај у Доњој Градини, која је током Другог светског рата чинила јединствен комплекс са Јасеновцем и до распада земље била јединствено меморијално подручје", каже Басташић за "Новости".
Он објашњава да је то било највеће стратиште јасеновачког логора, где је, према проценама, скончало око 360.000 људи.
"Целе возне композиције пуне Срба и Рома довожене су и скелом пребациване у Градину, да би тамо били побијени. Постоји чак и табла с натписом 'Дечје гробље'. Јесу рађене сондаже терена, али никада масовне гробнице нису ексхумиране", каже Басташић.
Али, неистражене масовне гробнице нису карактеристичне само за јасеновачки систем логора, већ и за други велики систем, који обично остаје у другом плану, а по страхотама је био једнако ужасан: систем Госпић - Јадовно - Паг. Према Басташићевим речима, на 1.420 метара од некадашњег логора Јадовно, на Велебиту, хрватски спелеолози открили су крашку јаму 2021. године. О њој се није говорило у јавности, иако је у питању јама најближа страховитом логору.
"За ово откриће чуо сам тек летос. Јама је дубока 130 метара, а дуж целе вертикале и нарочито на дну, спелеолози су пронашли људске кости. Одмах су обавестили полицију, која је изашла на терен и саставила записник. Према хрватском закону, исти аршини се примењују када су у питању места извршених ратних злочина и она на којима су нађени људски земни остаци, из времена ратова деведесетих и из Другог светског рата", наводи Басташић.
Додаје и да се постојање ове јаме поклапа са сведочењима људи који су преживели, а који су сведочили да се по одвођењу заробљеника чула рафална паљба близу логора.
Преко Спелеолошког савеза Хрватске Басташић је дошао до људи који су се спустили у јаму и који су га одвели до локације на Велебиту. После тога поднео је захтев Полицијској управи личко-сењској да му се, као заинтересованој страни, омогући увид у записник. Већ четири месеца хрватски органи упућују га на органе БиХ, пошто је Удружење регистровано у Бањалуци, док га ови враћају на хрватске, и тако у круг. Записник и даље чека, али Басташић верује да ће га на крају добити.
"Као што треба археолошки истражити масовне гробнице у Доњој Градини, тако је неопходно урадити исто и на простору Јадовна. Знамо да су последњи стрељани логораши закопани у близини, а на захтев потомка једног од њих, пре ратова деведесетих, почела је ексхумација и одустало се, кад се видело да је превише костију", наглашава Басташић.
Он додаје да је према подацима историчара Ђура Затезала, за 132 дана постојања овог логорског система убијено не мање од 40.000 људи, од чега 38.000 Срба, 2.000 Јевреја и један број антифашиста.
Од тога, око 8.000 људи убијено је на Пагу, у логору Слана, крај села Метајне, и сахрањено у неколико масовних гробница. У једној од њих, Италијани су пронашли и ексхумирали 793 тела (407 мушкараца, 293 жене и 91 дете до 15 година).
Логор је деловао од јуна до пред крај августа 1941, када је затворен на захтев италијанских окупационих власти.
Хрватски историчар Горан Хутинец, са загребачког Филозофског факултета, 2019. године је случајно открио фотографије Јасеновца из ваздуха, које је снимио амерички пилот, у јануару 1945.
Оне се налазе у шкотском архиву Националне збирке ваздушних фотографија и на њима се јасно виде масовне гробнице на подручју Градине, са друге стране Саве. Видљиво је и ромско гробље, али и сви објекти у склопу логора који су касније срушени и уништени. На сличан начин, седамесетих година прошлог века, пронађени су и снимци Аушвица, који су показали каква је била структура логора и на који начин су вршене ликвидације.
