Србија и Балкан

Летећи ватрогасци из Русије: Противпожарни хеликоптери Ка-32

Оно по чему се Ка-32 издваја од осталих летелица је његова конструкција израђена од титанијума и композитних материјала, што га чини изразито отпорним на корозију и погодним за операције на мору
Летећи ватрогасци из Русије: Противпожарни хеликоптери Ка-32© www.rhc.aero

Током јучерашњег пожара који је захватио кинески тржни центар у блоку 70 на Новом Београду, кључну улогу у гашењу ватрене стихије, између осталог, имали су противпожарни хеликоптери руске производње Ка-32 из састава хеликоптерске флоте МУП-а Србије.

Ово је први случај ангажовања једног од два противпожарна хеликоптера из Русије, који су нашој земљи испоручени у септембру 2022, односно 2023. године. Примарна намена ових летелица је гашење пожара, али се због својих техничко-тактичких карактеристика, конкретно огромне носивости, могу користити за транспорт спољних терета великих димензија и тежина.

Развојни пут Ка-32

Ка-32 припада породици хеликоптера насталих развојем совјетског палубног вишенаменског морнаричког хеликоптера Ка-27, конкретно спасилачке верзије Ка-27ПС. Први лет прототипа Ка-32 обављен је 24. децембра 1973, док је први серијски примерак полетео 8. октобра 1980. године. Након државних и експлоатационих испитивања која су трајала до 1987. године, Ка-32 уведен је у оперативну употребу совјетских служби.

Претходно је Ка-32 морао ад испуни неколико тактичко-техничких захтева попут максималног трајања лета од 4,5 часа, носивости од четири тоне унутрашњег или пет тона спољашњег терета, долета од 300 км са три тоне унутрашњег терета и брзину крстарења између 220 и 230 км/ч.

Од додатне опреме, хеликоптер је на располагању имао систем против леђења, уређај за навигацију, осматрачки радар, а одстрањивање наоружања и специјалних средстава за противподморничко ратовање присутних код претходника Ка-27, омогућило је већу носивост и резервоар за гориво.

Захваљујући томе у периоду између 1983. и 1985. године, дакле током фазе испитивања, Ка-32 је поставио неколико светских рекорда и то плафон лета од 8.520 м, висину лета од 7.305 м са теретом од 1.000 кг и 6.400 м са теретом од 2.000 кг, као и у домену времена потребног за пењање на висине од 6.000 и 3.000 метара. 

У међувремену је развијено неколико верзија, цивилних и војних, за извиђање, потрагу и спасавање, као и варијанта по којој је Ка-32 постао светски познат - противпожарна. У питању је Ка-32А1 конструисана 1993. године, која је опремљена противпожарним ведром, модуларним подвесним системом за гашење пожара капацитета 5.000 литара  и хоризонталним телескопским воденим топом.

Недуго након прве, појавила се и новија противпожарна верзија под ознаком Ка-32А11БЦ, иначе сертификована у Канади 1997-1998. године, одакле и потиче упечатљива ознака БЦ - Британска Колумбија (British Columbia), тј. назив једне од канадских покрајина. Нова верзија је 2009. године добила и сертификат европске агенције за безбедност (ЕАСА) чиме је омогућено да ови хеликоптери лете и у земљама ЕУ, а Србија је од Руске Федерације добила управо варијанту Ка-32А11БЦ (у наставку Ка-32).

Титанијумска конструкција и коаксијални ротори

Оно по чему се Ка-32 издваја од осталих летелица је његова конструкција израђена од титанијума и композитних материјала, што га чини изразито отпорним на корозију и погодним за операције на мору. Такође, одсуство репног ротора надомештено је са два носећа коаксијална ротора (супротно ротирајућа), који доприносе да летелица боље искористи њихову снагу и подигне више терета, што је огромна предност када се користи за гашење пожара.

Предност коаксијалних ротора огледа се и у већој управљивости, стабилности и прецизности при летењу због чега се Ка-32 може користити на неприступачним локацијама чак и при јаким ветровима променљивог смера. Лопатице ротора су такође композитне и могу се преклапати, што је корисно када су хеликоптери стационирани на местима где нема много простора.

Посаду летелице чине два човека, а пилотирање може обављати и само један од њих. Поред кокпита, унутар хеликоптера налази се преградом одвојена транспортна кабина у коју се може сместити једна од набројаних ставки: 13 људи, два носила или шест седишта за повређена лица, терет тежине до 3.700 кг, резервоар са водом капацитета око 3.000 л и резервоар за прављење пене капацитета 151 л.

Погонски склоп се састоји од два турбоелисна мотора "климов" ТВ3-117ВМА, полетне и максималне снаге 2.200, тј. 2.400 кс. Максимална полетна маса је 11.000 кг, односно 12.700 кг са спољашњим теретом, док је максимална брзина 260 км/ч, брзина крстарења 245 км/ч или 200 км/ч ако треба да оствари највећи долет од 650 км. За разлику од почетне верзије, плафон лета је 5.000 м, а животни век износи чак 32.000 сати.

У "оружану компоненту" за гашење пожара спадају главни резервоар са пумпом и ведром, хоризонтални телескопски водени топ и бочни топ за мешање воде и пене. Време за пуњење главног резервоара је свега 65 секунди, a интересантно је да се топом могу гасити пожари на удаљеностима до 42 м од ротора хеликоптера и то при брзини избацивања воде или мешавине са пеном од 63 литре у секунди. 

Због своје покретљивости и богатог арсенала опреме за гашење пожара, Ка-32 се може користити у изузетно неприступачним областима попут густо насељених урбаних средина, планинским и шумовитим пределима, могуће је обавити слетање и полетање са релативно малих пловила, платформи и неприпремљених локација и то при диму велике густине. Поред стандардне ватрогасне опреме, на летелицу је могуће уградити више од 40 различитих опција, укључујући систем за вертикално гашење пожара.

Такође, интересантно је да се различите верзије Ка-32 налазе у оперативној употреби војних и цивилних служби широм света, а неке од држава корисника су: Алжир, Вијетнам, Лаос, Јужна Кореја, Индонезија, Шпанија, Канада, Турска, Кина, Швајцарска и Јапан.

image