Србија и Балкан

РТ Балкан упутство за родитеље: Шта када "скрин тајм" на телефону вашег детета пређе 7 сати

Да ли се питате колико је сати ваше чедо "скроловало" по друштвеним мрежама, играло игрице, дописивало се, па чак и наручивало онлајн?
РТ Балкан упутство за родитеље: Шта када "скрин тајм" на телефону вашег детета пређе 7 сати© Kurt Wittman/UCG/Universal Images Group via Getty Images

Поред Србије, смернице да се паметни телефони забране у школама јуче су упутиле Влада Велике Британије и Италије, која је отишла и корак даље па је ускратила употребу мобилних чак и у наставне сврхе.

У нашој земљи такву одлуку могу да донесу образовне установе које имају аутономију да саме прописују правила под којим ученици (зло)употребљавају телефонске уређаје и начине на која се она спроводе.

Међутим, да би време проведено на телефону и код куће требало да се редукује код деце, поготово оне млађе од 10 година, сагласни су и психолози и социолози, али и родитељи - којима један поглед на "скрин тајм" уређаја може да открије колико је сати њихово чедо "скроловало" по друштвеним мрежама, играло игрице, дописивало се, па чак и наручивало онлајн.

Поставља се питање које последице по децу и младе оставља свакодневно коришћење дигиталних уређаја дуже од два сата, колико износи максимално препоручено време.

Социолог Јована Шкорић за РТ Балкан каже да је преломни моменат за добијање првог, личног мобилног телефона са десет година померен на дететов шести, седми рођендан или полазак у школу.

"Последња истраживања показала су да све млађа деца узраста од пет и шест година користе паметне телефоне, а време које проводе на њима је забрињавајуће, будући да тинејџери користе телефон између пет и девет сати дневно у просеку. Деца постају преоптерећена јер им телефон и интернет краду много времена, а то доприноси отуђености, отежаној социјализацији и изградњи односа, смањује се емоционална интелигенција, губе се социјалне вештине", набраја она.

Шкорић истиче да је са друге стране врло тужно то што родитељи с децом ефективно проведу тек 10 до 20 минута у разговору који се не тичу намиривања основних животних потреба попут хране, пића, извршења школских обавеза и сл.

"Да би се превазишао овај проблем, то изискује велики ангажман родитеља и време, да им понудимо нове занимљиве садржаје и скинемо их са екрана", наводи она и подвлачи да репресија није решење.

"Те популарне апликације за ограничавање броја сати на уређају су прихватљива за децу млађег узраста, док за старије не играју улогу јер они пронађу начине да ураде оно што су зацртали", објашњава.

Психолог Бранка Тишма у разговору за РТ Балкан наглашава да је негативни утицај паметних телефона вишеструк- од поремећаја пажње, преко осиромашеног речника, до изградње егоцентричног, нестрпљивог карактера коме су сопствене потребе и њихово задовољење приоритет.

"Доводи се у питање и њихов доживљај реалности, губе контакт између два људска бића, немају спремност да препознају туђе жеље и потребе. Претерана употреба телефона утиче на развој говора и интелектуалну способност. Деца губе радне навике, концентрација им је јако слаба и подељена, а с обзиром на то да телефон користе ноћу долази до скраћења сна због лучења кортизола. Деца су зависна од телефона и мрежа, а доживљавају телефон као интегрални део свог тела, бића", поручује она.

Препоручује да је право време за први телефон и приступ интернету 12 година, не раније, а заузврат децу научити да се друже, иду на спорт и имају активности на отвореном.

Зрачења од телефона доводе до малигнитета

Електроинжењер Радоје Јевтић овим се питањем бави више од десет година и тврди да мобилни телефони представљају посебну опасност за децу предшколског и школског узраста.

"Из године у годину, све је већа употреба мобилних телефона, а и интернет је све доступнији. Сада скоро да нема ученика који није на телефону, сведоци смо да и бебе, иако не знају да причају и ходају, врло добро баратају са функцијама на мобилном. То је поразно, јер за време њихове употребе неминовно долази до продирања електромагнетних таласа кроз људски организам, а кости лобање, коже и поткожног ткива код деце су још тање и готово да не представљају никакву препреку за продирање електромагнетног зрачења", објашњава саговорник нашег портала и наглашава да је то зрачење кумулативно, што је додатни проблем јер нам стиже 5г мрежа.

Примарни ефекти који се јављају су, како каже, недостатак концентрације, пецкање на кожи, осипи и сличне промене, а постоје студије које кажу да долази и до малигних трагова у организму.

Поразна статистика

Према међународном истраживању "Деца Европе на интернету", паметни телефон поседује 64 одсто деце од 9-10 година, а 86 одсто деце од 9 до 17 година. Тај проценат расте у најстаријој групи од 15-17 година, чак 98 одсто ученика, а од 13-14 година 93 одсто ученика.

Истраживање Уницефа показује да 83 одсто домаћинства у којима живе деце узраста од 8 до 17 година поседује смарт телефоне.

Више од 85 одсто деце поседује сопствени мобилни телефон, а чак њих 63 одсто поседује паметни телефон. Свако друго дете (54 одсто) поседује сопствени ИТ уређај (Пи-Си/лаптоп/таблет), али приступ интернету преко мобилног има скоро 95 одсто деце. Више од 85 одсто проведи на телефону више од сат времена, а 43 одсто више од два сата дневно.

image