Медијска хајка на Милицу Заветницу: "Сметам им јер нисам продала десницу пробриселској опозицији"
"Министарка или опозиционарка", "Испод цензуса, па у Владу", "Милица Заветница променила плочу", "Десна Гордана Чомић", "Госпођа Захвалница"… само су неки од наслова и "надимака" којим је ових дана у "независним" медијима чашћавана Милица Ђурђевић Стаменковски, председница ванпарламентарне странке "Заветници". Шта ли би тек било да је њена партија парламентарна?
Иако је засад једино извесно да Ђурђевић Стаменковски размишља о томе да се прикључи "националној консолидацији" у оквиру Вучићевог Покрета за народ и државу, као и да је њена партија у Куршумлији ушла у власт са СНС-ом и СПС-ом, то не спречава бастионе новинарства и једине праве "власнике" истине у Србији да недељама спекулишу како ће то Вучић Заветницу "наградити за разбијање српске опозиције" и "издају гласача".
Да ли ће Милица Ђурђевић Стаменковски постати министар, или ће јој српски председник "захвалити" местом шефице вождовачког одбора СНС-а, питање је свих питања а предани репортери медија "Јунајтед групе" одговоре на енигме које их муче, траже свуда – анкетирају све који имају нешто лоше да кажу о овој политичарки – од Ђиласа, до њених комшија из Калуђерице.
Заветница, истини за вољу, није ни раније била миљеница поменутих медија, будући да су одувек за њу колале приче да су јој "фабричка подешавања" напредњачка.
Али, сада већ, ситуација са негативном медијском кампањом која се води против ње, чини се, измиче контроли, а тиме подстакнут део корисника друштвених мрежа буквално је "разапиње" по онлајн платформама.
Дешавало се и раније да неко направи драматичан политички заокрет, па смо тако поменуту Гордану Чомић дочекали да, после каријере у демократско- грађанистичкој опозицији, видимо раме уз раме с Вучићем, а исти "салто" направила је и садашња министарка Тања Мишчевић. Но, сада су медији веома близу да пређу, ако већ нису прешли, замишљену линију између разумне политичке критике и преиспитивања нечијих поступака – и цртања мете на чело.
Милица Ђурђевић Стаменковски за РТ Балкан каже да понашање дела медија "иако поприма обрисе хајке и хистерије" не доживљава лично, јер верује да је главни разлог за нападе политика коју она представља у очима тог дела јавности, али и "веома осетљив тренутак у коме се Србија данас налази".
"То је тренутак копања ровова и најдубље поделе у српској држави још од 2000. године. Одбила сам да 'продам' десницу пробриселској опозицији, супротставила сам се пројекту формирања новог ДОС-а и нисам дозволила да се патриотска политичка сцена потчини бриселским агентурама у Србији, и то не желе да ми опросте", каже она.
"Сматрају да десница нема легитимитет да уђе у ДОС без мене, иначе ме у супротном не би притискали толико. Њихова основна намера је да национална опозиција буде као деведесетих – прозападна. Дакле да више не буде као сада, 'проруска' како они то воле да кажу. То је такође један од разлога због које желе да ме сломе", истиче председница покрета Заветници.
У личном, безбедносном смислу, није забринута, не зато што потцењује ове, како каже, "веома утицајне медије", већ зато што прихвата ризике које носи борба у политици. Брину је више "социолошке последице" кампање која се води против ње, јер како указује, "медијска пуцњава изазива рикошет на друштвеним медијима" где поједини коментатори пишу бизарне, вулгарне и женомрзачке објаве на њен рачун.
"Због неупоредиво блажих коментара на рачун прозападних политичарки или личности из тзв. невладиног сектора, палио се аларм и дизала велика бука и драма. У мом случају, не само што се дежурни браниоци либералних слобода и права жена не оглашавају, него чак ни не бришу такве коментаре, а неки колумнисти пишу сличним рукописом само пакују у ’обланде’. Имате ауторку угледне емисије која покушава да спаси два мушка саговорника од полемике са мном, имате портал који одбија да објави мој одговор на колумне са њихових портала против мене. Моје питање није 'зашто?', јер ми је то јасно, већ 'где су?'. Где су сад заступници слободне речи, политичких слобода, права да се чује друга страна", пита се Милица Ђурђевић Стаменковски.
Заштитници женских права обезбедили су Заветници да је медији уместо "председником" покрета називају "председницом", али јој нису обезбедили да се у тим истим медијима не шири мржња према њој. Разноразне негативне квалификације ове политичарке тако, унижавају њено достојанство, али и достојанство новинарства као професије. Надевају јој надимке попут "Милице Заноктице", а понегде на њу реферирају и као на "Косовку девојку", будући да је, у наративу таквих медија, све што је у вези са Косовом и Метохијом – апсолутно негативно.
Србија је против насиља, све док то насиље не постане усмерено на десницу. Феминизам није ту да скочи у заштиту политичаркама из патриотског блока. Увредљива реторика замера се само владајућој партији.
"Свесна сам да је у питању глобални тренд, који није почео од рата у Украјини, али је од тада постао видљив. То је добро описао Сергеј Лавров пре две године, када је током налета забране руских медија, казао да Запад поткопава сопствене темеље о правима и слободама. Не тражим бољи третман од грађана чије протесте називају 'уличним окупљањима десничара', док све остале називају 'мирни протести грађана', али упозоравам да је у питању опасна тенденција у оквиру које један део јавности жели власништво над појмом истине и над статусом грађанина. Знамо јако добро ко је пре две трећине века то покушао у Европи, као што знамо и где су им се кола поломила", коментарише медијско лицемерје Милица Ђурђевић Стаменковски.
Не планира, каже, да пресавија табак и тужи све оне који ових дана на њу бацају каменице. То како према њој поступају, види као "корисно" јер ће се на тај начин "тај део јавности оголити".
"Мислим да је у питању број напада који није сразмеран мојој политичкој позицији тренутно. Ако имате видео клип на Јутјубу са једним познатим комичарем од пола сата, и ако се у тих пола сата ја помињем само пола минута, а наслов таргетира моје име у први план, то је онда без сумње апсолутно претеривање. Но, очигледно их плаши потенцијал, а ја ћу се бранити, поучена библијском причом у којој се Голијат није прославио против Давида", закључује Милица Ђурђевић Стаменковски.