Србија и Балкан
Додик: Босна и Херцеговина може да функционише само као мала ЕУ
Председник Републике Српске Милорад Додик је навео да је "дати отварање преговора Украјини, а не дати БиХ, ругање давно успостављеном процесу придруживања"
Добијање статуса кандидата, а сада и најава одлуке о отварању преговора ЕУ са БиХ су добре вести за стабилност и перспективу, поручио је данас председник Републике Српске Милорад Додик и истакао да до те одлуке није дошло, у великој мери би, имајући у виду претходне одлуке, у питање био доведен кредибилитет саме ЕУ.
"Извините, али дати отварање преговора Украјини, а не дати БиХ, ругање је давно успостављеном процесу придруживања. Испада да једно постконфликтно друштво, које умногоме функционише на сагласности да нам је пут у ЕУ интерес, није заслужило преговоре након деценија напора, док га је заслужило друштво које у овом тренутку функционише у ратном режиму", навео је Додик у ауторском тексту.
Не желећи да буде погрешно схваћен, председник Српске поручује да Српска има избалансиран став заснован на, како каже, нашем искуству и желимо да се патње Украјине заврши убрзо и то политичким споразумом каквим се сваки рат завршава.
"Нама Србима у БиХ пут ка ЕУ је и економски и национални интерес. И Србија, и Република Српска и БиХ највећи део своје економске активности заснивају кроз сарадњу с чланицама или будућим чланицама ЕУ. То је и природно и нормално, а ствар је и географије, јер се налазимо у срцу Европе", навео је Додик.
Указао је да је читав 20. век био трагичан за народе Балкана и на основу тих искустава често, како каже, имамо различите погледе на историју, али у "ЕУ видимо остварив заједнички циљ".
"За нас Србе тај циљ је после 20. века испуњеног великим страдањима прилика да живимо на простору без граница, с нашим вредностима и националним идентитетом. Наша интеграција у ЕУ би морала бити интерес и ње саме. Она је настала као мировни и економски пројекат. Логика њеног оснивања после Другог светског рата је била једноставна и исправна", навео је Додик.
Поновио је да БиХ може функционисати само као "мала ЕУ" и могућа је када се уважавају та четири идентична стуба - мир, бољи живот, дакле економија, заједнички економски простор и компромис, тј. консензус.
"Сва три народа желе мир, имају интерес да боље живе, да буду интегрисани у економски простор који то омогућава и могу функционисати само уз компромисе, тј. консензус. Таква БиХ је прихватљива за Републику Српску", указао је Додик.
Када ЕУ тако функционише, ми из Републике Српске, каже Додик, спремни смо дати огромне и кључне доприносе европским интеграцијама.
"Ни симболички, ни суштински ни политички ЕУ неће бити комплетна без нас. Ми смо и тест историје и контролни задатак ЕУ. Морам истаћи захвалност и задовољство на разумевању које у том смислу имамо од Аустрије, Мађарске, Италије, Словачке, Словеније и Хрватске као чланица ЕУ", истиче Додик.
То су, истиче, државе које и у историјском и у регионалном контексту разумеју ово што говорим.
"Заједно са нама, имају компликоване односе кроз историју, али за које ЕУ није била платформа да се одрекну себе. Зато је непоштено да неко то тражи нама. Република Српска се неће одрећи себе. Нећемо дати ниједну надлежност и нећемо се одрицати слова Републике Српске када кажу да је то услов да идемо ка ЕУ. Није, и ми то знамо. На то нећемо наседати. На то не би пристали ни у Фландрији ни у Баварској", навео је Додик и истакао:
"Дубоко верујем да смо способни да ускладимо законодавство, али првенствено морамо ускладити календар с Европом. Европа живи у садашњости и окренута је будућности. БиХ је, не жељом или кривицом Срба, заробљена у прошлости. Грађански рат, ни након 30 година, није завршен у многим главама. Отуда се многе политике базирају на немогућим идејама".
Покушаји да се, како каже, од БиХ направи нешто што она никада није била и што никада не може бити узрок су многих неспоразума.
"Један од услова напретка БиХ је прихватање чињенице да она не припада никоме, већ једнако припада свима. Да Шмит покуша да се у својој Баварској бави политиком на исти начин као што покушава да се умеша у политички живот БиХ, не би имао никакву шансу. Замислите да покуша својим Баварцима да каже да се одрекну својих шума у корист других нивоа власти. Тридесет одсто шума у Баварској је у власништву Слободне државе Баварске, а два одсто у власништву СР Немачке. Или замислите да он у својој земљи покуша да кандидује решење да све парламенте локалних самоуправа, држава, покрајина и савезни парламент замени право једног човека да доноси одлуке уместо милиона Немаца који бирају људе у те скупштине. Стрпали би га у лудницу", истиче Додик.
Поновио је да је Шмит потпуно нелегитиман и нелегалан туриста који окупира канцеларију ОХР.
"Ја мислим да је 30 година након рата дошао тренутак да се заврши уплитање странаца у наш политички живот. То је понижавање демократских процедура које имамо у нечему што треба да буде наша кућа. Налазимо се на Дипломатској академији. Људи који је похађају знају колико вреде људи без легалитета у међународним односима. Не вреде ништа. Шмит, узгред, нема ни легитимитет", навео је Додик и истакао:
"Открићу вам један податак: Шмита као саговорника Републике Српске, према истраживањима јавног мњења, прихвата само један одсто људи. Само један одсто људи сматра да с њим имамо било шта да разговарамо. Чак и ако постоје интереси који гурају даље брукање и бивствовање тог човека, треба да знају да је у нашој демократији и за наше бираче било какав разговор са Шмитом неприхватљив и самим тим је политички неисплатив за било ког политичког актера. Шмит је једна промашена авантура и још један аргумент у прилог томе да странци само сметају и да нас треба пустити да се договарамо сами".
Поновио је и да је за Српску апсолутно неприхватљиво постојање странаца у Уставном суду БиХ и истакао да је то питање достојанства и здравог разума.
"Зато је један од кључних задатака враћање суверенитета БиХ. ЕУ је заједница слободних држава, БиХ са ОХР-ом и страним судијама у Уставном суду није слободна и суверена земља. Од 12. века у Европи законе доносе парламенти, у 21. веку у БиХ законе намеће један човек", поручио је Додик.
Истакао је и да Уставни суд са странцима није заштитник права, већ политички орган принуде и присиле.
"Такво стање је за нас неприхватљиво. Верујем да га не би прихватили ни било који други народи Европе", закључио је председник Српске у ауторском тексту објављеном на порталу Додик.нет.
