Хетеми, Зећири, Атић и Пеци су срећни: Како је Курти још једном изиграо Србе на Космету

Ако је у причи о референдуму за смену албанских градоначелника у четири општине са српском већином на северу КиМ, а која траје већ годину дана, ишта извесно, то је чињенице да је Аљбин Курти и у овом случају до краја остао доследан себи. Да у још једном случају загорча живот Србима на Северу, да их још једном изигра, понизи, да обесмисли сваки њихов покушај да се изборе за оно мало права која су им преостала.

Прича о референдуму на северу КиМ, који ће бити одржан 21. априла, и који ће, сада је сасвим јасно пропасти, постала је у међувремену, јасно је то свима на Космету, и део Куртијеве предизборне кампање у којој је у он већ увелико.

"Курти сада, поред осталог и посетом од пре пар дана, својим бирачима доказује да је после 25 година од рата, он успео да 'покори' север, да стави под контролу и последње српско село крај Јариња и Брњака. У ту причу сасвим се добро сада уклопио и референдум, мада, ко и мало зна Куртија јасно му је да је његова намера од почетка била да референдум пропадне, да се Срби замајавају док време пролази", констатује један од наших саговорника, Србин са севера КиМ.

Сами изборни услови за референдум, од камера на бирачким местима, укидања могућности гласања поштом, до чињенице да би за смену Ердена Атића у Северној Митровици на референдуму требало више од 9.000 гласова, резултирали су ставом Српске листе да Срби не треба да изађу на гласање.

Са друге стране, док је већина познавалаца косовских прилика очекивала да градоначелници опструишу референдум захтевом за оцену његове уставности, пречица је нађена у постављању изборних услова који су резултате изјашњавања грађана учинили извесним и пре гласања. Мада, питање законитости референдума и даље је отворено и може бити покренуто у сваком тренутку и на неодређено време одложити наставак процеса ако он сада више има икаквог смисла.

"Референдум као вид изјашњавања грађана не постоји у косовском закону и то је чињеница. Закон каже да је ЦИК Косова независтан орган који спроводи изборне процесе, и – тачка. Ту се референдум не помиње. У Приштини онда, не знам на основу чега, доносе некакво административно упутство о референдуму као подзаконски акт. На основу чега, ако референдум немаш у закону, а подзаконски акт не може бити старији од закона? У сваком тренутку, било који грађанин, градоначелници, могу да покрену питање уставности тог административног упутства. Даље, ко гарантује да сутра, све да референдум и успе, неће бити покренуто питање уставности упутства", пита саговорник РТ Балкан, Слободан Димитријевић, бивши председник ОИК у Северној Митровици.

Отпор Срба са севера КиМ не престаје: Осванула ћирилица на путоказима, налепнице брзо уклоњене

Образлажући став Српске листе да Срби не треба да учествују на референдуму, Златан Елек, председник те најјаче странке Срба на КиМ, потврдио је да су за изјашњавање Срба постављене "немогуће процедуре". Од надуваних бирачких спискова на које је последњих недеља уписано много бирача чиме је још више подигнут праг за успешност изјашњавања, до камера на бирачким местима, у учионицама и ходницима школа где би Срби требало да гласају, а које су делом позајмљене од ЦИК Албаније.

Елек је у обраћању Србима на северу Космета пре пар дана набројао још пар препрека, чак и да референдум успе, да на њега изађе 70, 80 или чак 100 посто грађана. А оне су поред осталог садржане у чињеници да после референдума, ако би он неким чудом успео, Вјоса Османи има нови рок за расписивање локалних избора, до тога да чак и да Срби заузму места градоначелника, у све четири општине остају одборници Албанци и то истека мандата, до краја идуће године.

Срби на северу КиМ о Куртијевој посети: Обишао "тековине своје владавине"

"Уз бирачке спискове који колико знам још нису закључени, уписивање нових бирача, а у Северној Митровици је 430 више уписаних него априла 2023, камере на бирачким местима, укидање могућности гласања поштом зато што између пошта Србије и Косова нема сарадње, комуникације, уз остале услове, од првог дана је јасно да су постојале мале, никакве шансе да референдум успе", каже наш саговорник Слободан Димитријевић.

Непуних годину дана од административног упутства тзв. косовске владе за референдум и покретања читавог процеса, градоначелници Северне Митровице, Лепосавића, Звечана и Зубиног Потoка, Атић, Хетеми, Пеци и Зећири могу да буду сасвим мирни. Њихова смена није ни на видику, они из својих фотеља у овом тренутку пре виде крај мандата за нешто више од три године.

Што се српске заједнице тиче, а Срби су у четири општине на северу око 97 посто становништва, они су у овом тренутку без икаквих инструмената да смене градоначелнике. Једини начин на који би четворица Албанаца могли да одступе из фотеља сада је да сами, на притисак међународне заједнице поднесу оставке, за што они до сада нису желели ни да чују. Без обзира што су победили на изборима на којима је гласало 13 Срба, и што владају са по пар стотина гласова својих сународника из ретких албанских села на Северу, они понављају да су изабрани гласовима грађана и да немају намеру да се повуку. Уз све ово, све четири зграде општина на Северу чувају специјалци са дугим цевима.

"Што се тиче притиска међународне заједнице видимо како она функционише у случају ЗСО, у случају забране динара, и у много других случајева, па нам је јасно и да од притиска на градоначелнике да поднесу оставке нема ништа", каже један од наших саговорника на северу КиМ.

Бивши председник ОИК у Северној Митровици Слободан Димитријевић подсећа да сем градоначелника Атића чији мандат по закону траје још три године, у СО Северна Митровица седе одборници Албанци изабрани 2021. којима мандат траје још годину и по. Албански одборници та места заузели су пошто су се из СО у новембру 2022. године повукли српски одборници из СЛ.

"Или притисак међународне заједнице да градоначелници поднесу оставке, у шта мало верујемо, или да се неко у Приштини уразуми и одлучи да се ова четворица повуку, да се проблем реши, у шта верујемо још мање", додаје наш саговорник.

Сем овог, међу Србима на северу отворено је питање колико у тренутној ситуацији, када су у четири општине албански одборници, када је на северу седам војних и полицијских база, када су градови, села, путеви, преплављени специјалцима са дугим цевима, када је забрањен динар, када се Срби исељавају, када су притисци свакодневни, значе места градоначелника?

"Тренутно та места мало значе, али, ако би се ишло на опште локалне изборе, што подразумева и избор одборника у СО и избор градоначелника, то би нешто и значило. Међутим, и ту имам страх да ће министарство за локалну управу, администрацију да врши константан притисак на општине у којима су Срби на власти, да ће  сваки други дан да шаљу инспекцију, да роваре, да акте проглашавају незаконитим па док ти докажеш да је супротно, прође време, све је то јако тешко, све полако губи смисао", каже један од наших саговорника, Србин са севера, који није желео да му објавимо име.