Да се пребројимо: Колико гласова недостаје Србији да блокира "Косово" у Савету Европе?
Седница Парламентарне Скупштине Савета Европе на којој је изгласано да тзв. Косовo буде нова чланица ове организације протекла је без већих изненађења.
Тиме је до пуноправног чланства остала још само једна степеница – да одлуку одобри Комитет министара који би о томе требало да расправља средином маја.
Највећа борба тек следи, тврди немачки амбасадор у Приштини Јорн Роде који није пропустио прилику да слави због јучерашњег гласања у Савету Европе.
"Косово мора да учини све што је потребно да их убеди заслугама и акцијом", каже Роде.
Winning hearts and minds👍🏽 at @PACE_News today: 🇽🇰's membership application won almost 80% of the votes!Now comes the heavy lifting: in order to secure the necessary 2/3 majority at the Committee of Ministers in May, 🇽🇰 must do what is needed to convince with merits and action! pic.twitter.com/5iSzAzimBO
— Ambassador Jörn Rohde (@GermanAmbKOS) April 16, 2024
Ко би могао да гласа против Приштине?
Док у Парламентарној скупштини СЕ сваки посланик може да гласа по свом нахођењу, министри у комитету махом се држе званичне политике земље из које долазе.
Одлуке у Комитету министара, који има 46 чланова, доносе се двотрећинском већином, односно потребан је 31 глас.
Пошто је Приштина послала захтев за чланство, Комитет је прошлог априла изгласао да буде упућен у даљу процедуру. За је гласало 33 члана, а 13 је било против.
Србија, Азербејџан, Грузија, Румунија, Кипар, Шпанија и Мађарска рекле су "не". Грчка, Словачка, Молдавија, Украјина и БиХ биле су уздржане. Јерменија није гласала. Тзв. Косову су зелено светло из региона дале Црна Гора, Словенија, Северна Македонија, Хрватска и Албанија.
Гласање би и ове године могло да буде слично, па је потребно да бар три земље одустану од подршке Приштини. Питање је шта Србија може да учини како би истопила подршку коју Приштина има у Савету Европе.
Шта Приштина спрема за мај?
Србија ће инсистирати на томе да су постојала три услова за Приштину - формирање ЗСО, престанак илегалне експропријације на северу КиМ и враћање земљишта манастиру Високи Дечани.
Међутим, како би убедили Комитет министара да одобри чланство, Приштина ће око 10. маја објавити да шаље на оцену уставности нацрт Заједнице српских општина.
Ова оцена уставности ко зна колико би могла да потраје, а и Приштину ништа не обавезује да ће спровести одлуку упркос пресуди уставног суда, јер је исту годинама игнорисала у питању враћања земљишта манастиру Високи Дечани.
Ипак, Приштина би овим потезом добила на времену, а могла би да убеди Савет Европе да треба да постане чланица, а да накнадно спроведе одлуку о ЗСО.
У питању је трик, упозорио је председник Србије Александар Вучић и потврдио да ће главна битка бити средином маја.
Председник Србије је открио да се Београд узда у одлагање одлуке о чланству тзв. Косова.
"Верујем да ту постоји шанса, захваљујући француском залагању, да дође до одлагања", рекао је Вучић по повратку из Париза где се састао са француским председником Емануелом Макроном.
Да ли ће Приштина успети да убеди министре да јој допусте чланство уз обећање да ће ЗСО формирати након оцене уставности, остаје да се види за нешто мање од месец дана.
Охрабрујуће по нас је што су Италија и Мађарска амандманима тражиле да предуслов чланства буде формирање ЗСО, рекла је премијерка Србије Ана Брнабић.
Ако тзв. Косово постане чланица, то ће бити први пут да неко уђе у Савет Европе без једногласне подршке, како је до сада био случај у историји ове организације.