Како је Савет Европе поверовао Куртију на реч: Ко и зашто гура тзв. Косово у чланство

Савет Европе у мају би могао да добије нову чланицу, такозвано Косово, али би зато могао да остане без Србије која би га напустила као вид отпора.

Кључни дан одлуке о чланству "Косова" у Савету Европе могла би да буде среда, 27. март када ће министри СЕ разматрати извештај Доре Бакојани, задужене за извештај о Приштини.

Како је Гркиња помогла Приштини: Променила одлуку и отворила врата "Косову" у Савету Европе

Неочекивани обрт догодио се када је ова грчка представница најпре у јавности истакла да постоје три услова за пријем "Косова" у организацију: да врати земљиште манастиру Високи Дечани, омогући формирање Заједнице српских општина и заустави експропријацију у српским општинама.

Након што је Приштина испунила само први захтев, Бакојанијева је одустала од осталих услова и дала зелено светло за пријем у чланство.

Иначе, још 2016. Уставни суд у Приштини донео је одлуку о враћању 24 хектара земље манастиру Високи Дечани, а упркос упозорењима из Стејт демартмента, Куртијева власт је тек ове године спровела одлуку суда.

У реакцији Београда на дешавања председник Србије Александар Вучић рекао је да би Србија могла да напусти организацију.

"Можда вам се више свиђа да имате Приштину у СЕ него да имате Београд и Србију", рекао је Вучић.

Приштина је још у мају 2022. послала писмо у којем тражи чланство у Савету Европе, да би се са тим чекало до прошле године када је осигурано да захтев има довољну већину у Комитету министара.

Ко има пресудан утицај на судбину тзв. Косова у организацији види се и по томе што ће се Вучић сутра састати са амбасадорима земаља Квинте, а једна од тема разговора биће и питање пријема Приштине у СЕ.

Пријем тзв. Косова у СЕ једноставнији је од уласка у било коју организацију јер је Савет потпуно под контролом Запада и не инсистира се да подносилац захтева буде и чланица УН, каже дипломата Зоран Миливојевић.

Питање је да ли је за западне центре моћи интерес да имају тзв. Косово, а не Србију за члана, указује Миливојевић.

"У том случају се отвара питање нашег чланства, зато што оно постаје немогуће, јер смо ми чланица СЕ у међународном праву и нашем уставу. Како бисмо могли да будемо у организацији са делом територије којој су други дали статус државе", каже Миливојевић за "Политику".

Напомиње да би ово био први пут у историји да се СЕ поделио, јер 12 држава, од којих су пет чланице ЕУ, не признају независност "Косова".

Да би пријем био и озваничен, потребно је да га подржи две трећине држава чланица, што Приштина свакако има. Када се прошле године гласало о захтеву тзв. Косова, Комитет министара га је подржао са 33 гласа за, седам против и пет уздржаних.

Против су биле Мађарска, Румунија, Кипар, Шпанија, Азербејџан, Грузија и Србија. Како је Азербејџан у међувремену избачен из Савета Европе, Приштина ће вероватно имати још већу подршку на овогодишњем гласању.

Следећи корак биће гласање у Парламентарној скупштини Савета Европе у мају где су могућа изненађења. Како посланици нису дужни да у гласању прате званичну политику своје земље већ су најављена поједина иступања.

Шефица црногорске делегације Маја Вукићевић већ најавила да ће гласати против пријема "Косова" иако је став Црне Горе да признаје независност српске јужне покрајине.

Курти, Османијева и Коњуфца писали Дори Бакојани: Примите нас у Савет Европе, формираћемо ЗСО

До тада, Приштини се верује на реч да ће захтеве Бакојани испунити, док су се у писму Аљбин Курти, Војса Османи и Гљаук Коњуфца обавезали да ће поштовати све чланове Бриселског и Охридског споразума, укључујући и формирање Заједнице српских општина.

Подсетимо, Приштина је још 2013. потписала Бриселски споразум којим се обавезала на формирање Заједнице српских општина. Упркос потпису до данас то није испунила. Зашто би неко помислио да ће писмо бити довољно чврст гарант да ће испунити своје обавезе, право је питање.