Прст у око Бриселу: Какву поруку шаље Си посетом Вучићу и Орбану
"Лоши момци" Европе, председник Србије Александар Вучић и мађарски председник Виктор Орбан, који су трн у оку Европској унији због добрих веза са земљама "Глобалног југа" , почетком маја угостиће кинеског председника Си Ђинпинга.
Вест о доласку Сија у Мађарску и Србију, али и његовом путовању у Француску, стиже у тренутку док амерички државни секретар Ентони Блинкен и немачки канцелар Олаф Шолц наилазе на поприлично хладан дочек у Пекингу, што је, судећи према многим аналитичарима, сигнал Кине да јој понестаје толеранције на понашање Запада.
Сијев избор дестинација неки виде и као својеврстан "прст у око Западу", оцењујући да би се и током ове посете, као и када је кинески председник у Србију долазио 2016. могла поновити "анти-НАТО" реторика. Што не би ни чудило будући да, уколико лидер Кине заиста посети Београд у време годишњице бомбардовања кинеске амбасаде – тешко да ће послати поруке љубави и подршке Алијанси, која је извршила агресију на Србију у којој су страдали и држављани Кине.
Али, шта заиста Си Ђинпинг показује посетом Србији и Мађарској, и зашто ће његов долазак у ове две земље бити важан?
Новинар Бранко Жујовић оцењује да је најважнија кинеска порука која ће бити послата са Сијеве турнеје бити управо то што ће његова посета Београду и Будимпешти бити у протоколарном контрасту са недавним посетама најзначајнијих лидера ЕУ и САД Кини.
"Сијева посета Београду и Будимпешти без имало сумње јесте снажна порука Европској унији. Паралелно са ратом који је Колективни запад 2014. године започео у Украјини и на ком упорно инсистира исисавањем украјинских финансијских и природних ресурса и слањем наоружања, за разлику од Кине која жели успостављање мира у тој земљи, ЕУ сада прети и прибегава протекционистичким мерама против најмодернијих кинеских производа", подсећа саговорник РТ Балкан, који додаје да је у оваквим околностима за Србију веома важно да сачува капацитет за доношење самосталних одлука у области спољне политике, који је, "у много чему, обрнуто пропорционалан величини наше територије и бројности нашег народа".
Конфучијанско уважавање
Између осталог, то значи и да је важно да се стратегијска сарадња Београда и Пекинга одржи на највишем нивоу.
"Србија и Кина ускоро треба међусобно додатно да отворе своја тржишта, у мери у којој то одговара обема странама, као и да наставе да подржавају једна другу на плану поштовања међународног права, што у нашем случају значи на плану поштовања територијалне целовитости и даљем квалитативном и квантитативном расту српског извоза у Кину који је протеклих година забележио завидан тренд. Тај раст требало би да прати даљи развој сарадње у области изградње инфраструктуре, али и даљи раст кинеских улагања у нашу економију, сарадњу у области нових технологија, науке, културе и наравно спорта", оцењује Жујовић.
Посетама Београду и Будимпешти, лидер Кине ће одати и признање српском и мађарском суверенитету, односно, како каже наш саговорник, способности Београда и Будимпеште да "самостално или макар значајним делом самостално" одлучују о својим кључним спољнополитичким пословима, не нарушавајући односе са другима.
То, укратко значи да ће Си, Србији и Мађарској понудити даљи развој билатералне сарадње која "објективно не угрожава односе ових земља са ЕУ или било којом другом земљом или политичким, односно економским савезом".
"Кина у међународне односе уноси потпуно нов, конфучијански квалитет међусобног поштовања и уважавања, који, за сада, кључне земље Колективног запада не желе да препознају, јер се коси са њиховом филозофијом живота као биолошког, да не кажем дарвинистичког, учешћа у економској џунгли. Кина све своје партнере, у распону од Црне Горе до САД или Индије, третира са поштовањем, без мешања у њихове унутрашње ствари. Кинески развој и кинеска економија као нуклеус кинеског развоја постављени су на логичким темељима сарадње и међусобног уважавања, а не конфронтације", истиче Жујовић.
Си зна да Срби неће капитулирати
Некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић подсећа да ће посета Си Ђинпинга Србији, бити прилика да се сумирају велики резултати сарадње између Србије и Кине пре свега на економском, али и на другим подручјима.
"То је сумирање прве декаде сарадње Србије у оквиру глобалне иницијативе 'Појас и пут коју је Си Ђинпинг покренуо 2013. Учешће у тој иницијативи је омогућило Србији да боље балансира распоред економских интереса на међународном нивоу. Србија је превише економски и политички зависна од ЕУ, али је сарадња са Кином нека врста противтеже. Ово ће уједно бити и шанса да се ударе темељи нове декаде сарадње и договоре њени правци", истиче Јовановић.
Према његовом мишљењу Србија је за Кину партнер на европском тлу у кога Пекинг има највише поверења. У неку руку, Србија је, наводи, "кинески излог" у Европи.
"Долазак Сија у Београд, Будимпешту и Париз значи да Кина има велики интерес за сарадњу са читавом Европом и да има глобални приступ у коме Евроазију сагледава у целини – од Јужног Кинеског мора па до Гибралтара или Исланда" подвлачи Јовановић, додајући да је Француска, према његовим речима, директнија веза Кине са ЕУ, а Србија и Мађарска су две најактивније земље из Европе у иницијативи "Појас и пут.
Кина се, каже, оријентише по принципу заједничких интереса, и док Запад сарадњу гледа на "неоколонијални начин" и са потцењивањем партнера, Пекинг има потпуно другачији приступ.
"Кина се фокусира на сарадњу са Србијом и Мађарском, зато што воде самосталнију политику у односу на друге земље. Та самосталност се као на лакмусу показује управо кроз везе с Кином, Русијом и у односу на одређене проблеме у ЕУ и свету. Си Ђинпинга у Београд и Будимпешту доводи баш та самостална политика, политика равноправне сарадње и економске сарадње која се не користи за мешање у унутрашње послове. Лондон, Брисел, Берлин или Вашингтон своје кредите, аранжмане и инвестиције условљавају политичким условима. Кини одговара што Београд и Будимпешта не прихватају такве услове", јасан је Јовановић.
Дипломата наглашава и да Си Ђинпинг добро зна историју Србије и српског народа и да они "неће капитулирати ни данас под притисцима Немачке, Америке и Велике Британије".
Србија, упозорава наш саговорник, не може вечито седети на оптуженичкој клупи и понављати: "Брисел ми је највећа љубав". Држава мора гледати своја посла, своје интересе и сарађивати са државама попут Русије, Кине и Индије.
"Онај ко нас стално кињи, понижава и оптужује не може имати предност у односу на оне који нас примају са уважавањем и који показују своју отвореност и спремност на сарадњу без мешања у унутрашње послове", закључује Јовановић.