Исповест "нуклеарног ветерана" с Маршалских Острва: Наши момци умирали су од карцинома

Сједињене Америчке Државе од 1946. до 1958. године спровеле су 67 тестирања нуклеарног оружја на Маршалским Острвима, која су претходно окупирали 1944. Маршали су добили самосталност тек 1979. године.

Најразорнији тест био је "Касл Браво", спроведен 1. марта 1954, када је војска САД детонирала термонуклеарну бомбу на коралном острву Бикини и произвела експлозију 1.000 пута јачу од експлозије атомске бомбе бачене на Хирошиму.

Нуклеарне падавине проузроковане тестирањем кобно су утицале на популацију Маршалских Острва, док је радиоактивни материјал пронађен и у заједницама удаљеним хиљадама километра од места експлозија – указује истраживачки центар Брукингс института.

САД су накнадно на Пацифику распоредиле војнике који су се бавили санирањем последица детонација. Један од њих је Кен Браунел, који је своја искуства недавно поделио у интервјуу за "Инсајдер".

"Немогућа" мисија

Како Браунел указује, један од начина за санирање штете био је изградња цементне куполе изнад острва Рунит на којем су се одлагали земљиште и отпад контаминирани радијацијом.

Браунел, који је на Маршалска Острва дошао 1977. са стотинама америчких војника, рекао је да је влада САД настојала да острва поново учини погодним за живот након разорних тестова.

Међутим, америчке власти су убрзо наишле на проблем – то се просто није могло учинити.

"Не постоји начин да се то очисти. Након што је тло контаминирано, животиње које су живеле на острвима, птице, пацови, ракови, целокупан живи свет је то конзумирао", рекао је Браунел.

"Радиоактивни материјал одлази у океан, улази у корале. Сада га има и у рибама, јастозима", указао је он.

"Ма, не брините о томе"

Иако је Браунел живео на острву Лоџва које се сматрало безбедним јер се на њему нису спроводили тестови, људи на тим острвима неминовно су били изложени радиоактивним материјама – путем хране, или само удисањем прашине из ваздуха.

"Већина наших момака је умрла због карцинома и болести проузрокованих радиоактивним материјалима којима смо били изложени", рекао је Браунел, и додао да није имао заштитну опрему, као и да претходно није прошао ни кроз какву обуку за руковање радиоактивним отпадом.

"Није било текуће воде, нисте могли да се оперете. Дакле, сендвич са саламом прљавим, контаминираним рукама, седећи на контаминираном земљишту", рекао је Браунел.

"Влада је рекла: 'Ма, не брините о томе. Само пазите кад пливате, јер има ајкула'", додао је он.

Нуклеарно тестирање плаћено животима

Браунелова искуства са недостатком опреме и обуке потврдио је и ветеран Франсис Линколн Гралфс у "колумни" за "Милитери тајмс" прошле године у коме се тражи компензација за америчке ветеране из "нуклеарног доба".

Тестирање нуклеарног оружја имало је "разорне ефекте" на животну средину земље који "остају нерешени", наводи се у извештају Националне нуклеарне комисије Републике Маршалских Острва из 2019, и додаје да појединци и даље "живе са свакодневним страхом од тога како би на њихово здравље могло утицати дуготрајно излагање зрачењу".

Браунел такође сноси последице по здравље због учествовања у покушајима деконтаминирања острва. Њему је 2001. године дијагностикован нехочкинов лимфом у четвртој фази са прогнозом да ће поживети само још шест месеци. То, ипак, није био крај.

"Тих шест месеци се претворило у 21 годину", рекао је Браунел. "Тако да сам сваки дан захвалан што сам још увек овде", додао је он.

Судбина "нуклеарних ветерана"

Браунел и други ветерани се боре да буду покривени државним службама које би могле да обезбеде надокнаду и здравствену негу.

Они су тренутно покривени законом "ПАКТ" који за циљ има побољшање приступа здравственој заштити ветеранима који су за време службе изложени токсинима, али не и Законом о надокнади за изложеност радијацији, који покрива само ветеране који су присуствовали атмосферским нуклеарним тестовима.

Браунел је рекао да су његови захтеви за компензацију били одбијени. Његови здравствени проблеми су били признати, али закон "ПАКТ" тада још није био усвојен. Он је у више наврата ишао у Вашингтон да се залаже за ветеране који су учествовали у деконтаминацији, а планира да у главни град САД оде још једном наредне године.

"И даље се боримо. Нећемо одустати, и само ћемо наставити и наставити да се боримо", рекао је Браунел.

"Свет треба да зна. Они морају да знају колико је зрачење опасно и колико је опасно нуклеарно тестирање", закључио је он.