Свет

Да ли је чланак "Њујорк тајмса" из 1977. нови доказ да ЦИА стоји иза убиства Кенедија?

Амерички активиста "ископао" је текст који баца мало другачије светло на умешаност ЦИА у убиство Кенедија
Да ли је чланак "Њујорк тајмса" из 1977. нови доказ да ЦИА стоји иза убиства Кенедија?www.globallookpress.com © dpa Fotografen/dpa

Америчка администрација недавно је скинула ознаку тајности са серије докумената о убиству председника САД Џона Фицџералда Кенедија који, очекивано, нису уздрмали званичну верзију да је популарног 35. председника 22. новембра 1963. у Даласу убио "усамљени стрелац" Ли Харви Освалд.

Међутим бројни званичници, новинари, историчари и други експерти одмах су се огласили, позивајући се на бројна сведочења и изјаве сведока и обавештених извора, и поручили да иза Кенедијевог убиства заправо стоји Централна обавештајна агенција (ЦИА), што је теорија која је већ деценијама присутна у америчкој јавности.

Причу је сада додатно "зачинио" амерички активиста и коментатор Џек Пособик који је из архива "Њујорк тајмса", листа који подржава званичну верзију да је Кенедија без ичије помоћи убио Освалд, "ископао" чланак из 1977. који мало ремети ту званичну верзију догађаја и који је и даље доступан јавности.

Професор рођен у Русији који је извршио самоубиство када је сазнао да истражни одбор Представничког дома жели да чује његово сведочење у вези са убиством председника Кенедија, можда је некада био оперативац Централне обавештајне агенције и особа од поверења Лија Харвија Освалда, пренео је 31. марта 1977. године "Њујорк тајмс" изјаву извора агенције УПИ.

Мушкарца старог 65 година пронашла је у радној соби на другом спрату виле на обали у Палм Бичу његова ћерка Александра.

Његова смрт је уследила убрзо након што је сазнао да га истражитељ комитета за атентате Представничког дома тражи да сведочи пред комитетом о својим везама са Освалдом, убицом господина Кенедија, навела је тада агенција.

"Тајминг" смрти професора Џорџа де Мореншилда одмах је постало фактор у захтеву Представничког одбора да продужи своје истраге о политичким убиствима.

Представник Ричардсон Прејер, демократа из Северне Каролине, рекао је да је комитет повезао Де Мореншилда са "новим доказима" који указују да је "Де Мореншилд можда био ближи Лију Харвију Освалду него што се чинило", навео је тада "Њујорк тајмс".

Извор УПИ који је три године истраживао атентат на Кенедија тврдио је да је Де Мореншилд, који је дипломирао међународну трговину, геологију нафте и инжењеринг, служио као ЦИА агент на Хаитију 1963. године, када је Кенеди убијен у Даласу.

Де Мореншилд је у објављеном сведочењу пред Федералном комисијом која је истраживала смрт Кенедија негирао да је икада био агент било које владе. Рекао је да су његова путовања по свету била искључиво пословна. Међутим, комисија на челу са главним судијом Ерлом Вореном, такође је узела од њега изјаву која никада није објављена у јавности, навео је лист писање УПИ.

Професор де Мореншилд је у фебруару 1977. разговарао са холандским новинаром Вилхелмом Олтмансом, који је пред одбором за атентате рекао да је професор имао "шокантно признање" да је знао шта ће Освалд да уради.

Према извештају Воренове комисије, објављеном у октобру 1964. године, Де Мореншилд и његова жена упознали су Освалда и његову супругу Марину у Даласу 1962. године.

Прејер је рекао да је Де Мореншилд "био кључни сведок, на основу нових информација које је имао".

Канцеларија шерифа округа Палм Бич саопштила је да нема разлога да се сумња на било шта осим самоубиства, али је зато бивши представник Вирџиније Томас Даунинг, који је одустао од председавања бирачком комисијом Представничког дома за атентате, рекао је "необично да ови људи буду избрисани пре него што било ко има прилику да их интервјуише", појаснивши да је мислио на Де Мореншилда, и смрт Сема Ђанкане и Џона Роселија, личности из подземља од којих је затражено да сведоче пред другим истражним комисијама Конгреса.

image
Парада победе у Москви уживо на РТ Балкан
banner