ЦИА умешана у убиство америчког председника Кенедија?; "Нисмо ми, часна реч"

Америчка администрација недавно је, по налогу председника Џозефа Бајдена, скинула ознаку тајности са серије докумената о убиству председника САД Џона Фицџералда Кенедија који, очекивано, нису уздрмали званичну верзију да је популарног 35. председника 22. новембра 1963. у Даласу убио "усамљени стрелац" Ли Харви Освалд.

Међутим, један од најгледанијих америчких водитеља Такер Карлсон тврди, позивајући се на извор на "веома високом нивоу" да је Централна обавештајна агенција (ЦИА) имала удела у убиству бившег председника САД.

У својој емисији на "Фокс њузу", Карлсон је рекао да је извор - који је "директно и лично упознат" са интерним документима које ЦИА одбија да открије - потврдио да записи заиста показују да је ЦИА била одговорна за убиство популарног америчког председника.

"Да, верујем да је ЦИА била умешана у убиство председника Кенедија", рекао је Карлсонов извор. "То је потпуно другачија земља од онога што смо мислили да јесте. Све је лаж."

ЦИА је у четвртак објавила још један низ интерних докумената који се односе на њену истрагу убиства председника, али није открила ништа од значаја.

Бајден је одбио да дозволи да са 515 докумената скине ознака тајности како би се, наводно, спречило наношење штете војним снагама, обавештајним операцијама, снагама реда или спољној политици.

Стручњаци сматрају да недостатак нових информација показује да ЦИА има шта да крије

"Оно што је ЦИА утврдила је следеће: Боље је да се изложе јавној критици и буквално поступају против онога што каже амерички закон, него да се баве оним што се може објавити", рекао је Кенедијев истраживач Фернанд Аманди.

Ли Харви Освалд: Двоструки агент?

Скептични посматрачи дуго су тврдили да је Ли Харви Освалд, човек за кога америчка влада тврди да је сам, без ичијег налога убио Кенедија, заправо био човек ЦИА.

Након што је бивши маринац наводно "пребегао" у Совјетски Савез, могао је слободно да се врати у САД без икаквих последица, а и кубански активисти у Даласу, и они за и они против владе у Хавани, пријављивали су честе контакте са њим што, наводи "Спутник интернешенел" сугерише да је он желео да утиче на оба табора.

"Да ли постоји 'пиштољ који се пуши'? Постоји ли парче папира које доказује заверу?", питао је бивши новинар "Вашингтон поста" Џеферсон Морли, који истражује Џона Кенедија. "Не. ...Али ПОСТОЈИ доказ да је ЦИА имала оперативни интерес за Освалда док је Кенеди био жив."

Из најновије објављене грађе сазнаје се да је америчка влада отворила такозвани "Досије 201" о Освалду у децембру 1960, готово три године пре Кенедијевог убиства.

У документу од 22. јуна 1962. наводи се да је Освалд, бивши маринац из Форт Ворта који је пребегао у СССР, напустио Москву и са супругом и дететом кренуо за САД. То указује да је Освалд био на радару ЦИА дуже од годину дана пре него што је Кенеди убијен.

Други документ из децембра 1963. описује како су званичници ЦИА у Мексико Ситију пресрели Освалдов телефонски позив који је у октобру те године из тог града упутио тамошњој совјетској амбасади користећи се лошим руским језиком.

Занимљива је и депеша из 1964. године настала у Хелсинкију, која описује како се разговарало о Кенедијевом убиству. Совјетски дипломата и генерал КГБ-а Феликс Дмитријевич Карасев рекао је како је немогуће да је власник ноћног клуба Џек Руби - за кога се тврди да је био Освалдов љубавник (што ЦИА одлучно демантује) и који га је убио два дана после атентата - убио Освалда "без помоћи неких америчких званичника".

Америка отвара архиве у вези са убиством Кенедија

Руби је, како тврди ЦИА, такође био "усамљени нападач" који није деловао ни по чијим наређењима и који је убио Освалда у притвору. Руби је потом осуђен, а лекар који је радио за ЦИА прогласио га је лудим. Случајност, пита Карлсон. Тешко.

ЦИА: Влада у влади која ради шта хоће

С обзиром да ЦИА наставља да незаконито задржава податке који се односе на убиство Кенедија, ситуација са којом се суочавају Американци је суморна, закључио је Карлсон.

"Унутар америчке владе постоје снаге које су потпуно ван демократске контроле" и које су "моћније од изабраних званичника који их наводно надгледају", приметио је он. "Ове снаге могу да утичу на исход избора. Оне чак могу да сакрију своје саучесништво у убиству америчког председника. Другим речима, могу да раде шта год пожеле."

Сада је јасно да ЦИА чини "владу у влади, која самим својим постојањем исмева идеју демократије", рекао је Карлсон.

"Американци сваке године од убиства Кенедија све мање верују својој влади", истакао је он. "Можда је ово разлог."

Бивши директор ЦИА-е Мајк Помпео, који је једном приликом студентима рекао да је његова агенција "лагала, крала и варала" и организовала курсеве посвећене томе, био је позван је у емисију да одговори на оптужбе о умешаности агенције у убиство Кенедија, али је "одбио да се јави", рекао је Карлсон.

Колумнисткиња "Њујорк поста" Мирана Девајн каже да је јасно зашто се Помпео није појавио. Када би признао да је ЦИА играла улогу у убиству Кенедија, бес који би уследио могао би да угрози и саму агенцију, рекла је она гостујући код Карлсона.

"Бес који би букнуо, а ово је двопартијски бес, једина ствар која би ујединила Американце, је апсолутни бес на ову неодговорну шпијунску агенцију која је одлучила да ће се умешати у атентат на легитимно изабраног америчког председника. Дошло би до таквог чишћења ЦИА-е, да нисам сигурна да би уопште преживела", рекла је Девајн.

ЦИА: Нисмо ми, часна реч

Са друге стране, опет очекивано, ЦИА је одлучно демантовала било какве везе са Освалдом и поручила да сарађују са полицијским истражитељима и не крију никакве информације.

Агенција Ројтерс је, исто тако очекивано, пренела да у објављеним документима нема открића која би променила закључак Воренове комисије да је бивши амерички маринац и комунистички активиста Ли Харви Освалд у атентату на Кенедија деловао самостално.

Према Закону о прикупљању докумената о атентату на председника Џона Ф. Кенедија из 1992. године, сви записи који се односе на убиство требало је да буду јавно објављени у року од 25 година – до октобра 2017. Међутим, тај рок су пробили и Доналд Трамп и Џозеф Бајден, до сада објављујући само делове тајних докумената.